Шта траже учесници студентских протеста

Тако се најпре на "новосадској" Фејсбук страници појавио текст захтева, предложен учесницима протеста у Београду и Суботици. 

То су: смена чланова РИК-а, због непоштовања одлука Уставног суда, смена чланова савета РЕМ, због нереаговања на, како тврде, више стотина прекршаја и пријава, те разрешење Маје Гојковић, због блокаде рада Народне скупштине. 

Траже и смену "глодура РТС и уредника информативног програма РТС, због режимског извештавања и неравномерне заступљености кандидата". 

 У случају да захтеви не буду испуњени, како се наводи на Фејсбук страници "Против диктатуре", тражиће се ванредни парламентарни избори, а протести ће трајати до испуњења захтева. 

"Ово су предлози студената НС универзитета, ноћас усаглашени, подрзаће их вечерас и студенти суботичког универзитета. Ваљало би и БГ", наведено је. 

Медији су потом пренели да су београдски студенти прихватили те захтеве и додали два нова - сређивање бирачких спискова и електронско гласање. 

Поподне се, међутим, огласио и Студентски покрет Новог Сада, придружујући се овим захтевима, али додаје и свој - "комплетну смену власти" и позива војни и полицијски синдикат и раднике Гоше да им се придруже у протесту. 

 "Ми подржавамо изнете захтеве и активно ћемо радити на њима, али због озбиљности тренутне ситуације, а уочи протеста војног и полиицијског синдиката те радника Гоше као и свих других радника и запослених које овим путем позивамо да нам се придруже", наводе на истом налогу из Студентског покрета Новог Сада. 

 Како кажу, одлучили су да "заоштре" захтеве, па траже и комплетну смену власти и ослобадање медија од партијске контроле, обуставу спроводења мера штедњи кроз плате и пензије, те свако даље угрожавање социо-економских услова.  

 "У наредном периоду цемо радити на томе да се повежемо са радничким синдикатима, пензионерима И студентима из свих крајева Србије, како бисмо ове захтеве артикулисали још боље И сви заједно стали иза њих, наводе из тог Покрета на фејсбук страници "Против диктатуре" и позивају грађане да им се придруже.

Вулетић: Протести противречни, циљеви нејасни

Протести који су се догодили протеклих пар дана су противречни, а њихови циљеви нејасни, оцењује данас социолог Владимир Вулетић.

Он указује да су водеће поруке протеста речи попут демократије и владавине закона, а, ако бисмо се држали управо тих вредности, видело би се, примећује, да све ово нема много смисла, јер је чињеница да су избори протекли у складу са законом и да није било већих пропуста.

 "Не могу се резултати избора мењати ван процедура и закона, у том смислу је сам протест противречан. С друге стране, ако посматрамо цео процес са становишта демократије, јасно је да та група људи, која је, дефакто, мањина не може да одлучује о резултатима избора, јер то није демократски", рекао је Вулетић Танјугу, коментаришући протесте младих након завршетка избора.

Он је навео да још увек нису јасни захтеви демонстраната, нити на шта се они конкретно жале, али да је оно што се може чути пре свега усмерено против јавног сервиса, али и против целокупне медијске ситуације. 

"Тешко је без детаљнијег истразивања рећи ко су тачно људи који учествују у протестима. У сваком случају очигледно је реч о младим људима, студентима и средњошколцима, али и познатим личностима, које су учествовале у кампањама опозиције пре свега Сасхе Јанковића, али и других", казао је Вулетић.  

 Он истиче да су у идеолошком смислу учесници протеста прилично диференцирана група, и да њихова критика, која је пре свега усмерена на медије, ствара одређену зебњу:

"Јер, на основу података којима располажем, чињеница је да млади људи готово и да не гледају телевизију, па је интересантно да критикују оно што не познају добро, тако да бих рекао да има много противречности везаних за овај протест".

Вулетић сматра да су протести једна врста групне солидарности са појединим "лидерима мишљења", и не верује да међу учесницима има много оних који нису учествовали у изборном процесу, јер је политичка затвореност нешто што подразумева да нисте учествовали ни у изборима. 

Вулетић сматра да, ако бисмо питали неког обичног учесника протеста да ли је протест организован - он би био изненађен, и у том смилсу то јесте била спонтана акција преко друштвених мрежа.

"Мислим да учесници немају велику свест о политичким активностима, али су усмерени у једном негативном правцу. Зашто? Зато што млади људи јесу често склони да своје мишљење формирају на основу окружења, а без непосредног искуства", објашњава Вулетић.

Он сматра да ово није ништа ново и да млади људи који учествују нису хулигани, већ да је реч о потреби да се с времена на време испољи један степен агресивности.

Добро је, каже, док се то држи на нивоу који не подразумева да агресивност добија објективан карактер у смислу разбијања, бацања...

Ипак, сматра да се може говорити о извесном степену организације, због чињенице да су протести истовремено почели у неколико градова и да онда морају бити макар "полуорганизовани".

"Видимо да поједини политичари на друштвеним мрежама  покушавају да учесницима сугеришу одређене циљеве, али то може бити повод да учесници, ако виде да се њима отворено манипулише, престану са овим активностима. Али, докле год је та манипулација, да тако кажем, прикривена, док се позива на опште вредности, пре свега либералне, учесници имају осећај да је то што чине спонатно", закључио је Вулетић. 

Фото: Дневник/Јелена Ивановић