Šta traže učesnici studentskih protesta

Tako se najpre na "novosadskoj" Fejsbuk stranici pojavio tekst zahteva, predložen učesnicima protesta u Beogradu i Subotici. 

To su: smena članova RIK-a, zbog nepoštovanja odluka Ustavnog suda, smena članova saveta REM, zbog nereagovanja na, kako tvrde, više stotina prekršaja i prijava, te razrešenje Maje Gojković, zbog blokade rada Narodne skupštine. 

Traže i smenu "glodura RTS i urednika informativnog programa RTS, zbog režimskog izveštavanja i neravnomerne zastupljenosti kandidata". 

 U slučaju da zahtevi ne budu ispunjeni, kako se navodi na Fejsbuk stranici "Protiv diktature", tražiće se vanredni parlamentarni izbori, a protesti će trajati do ispunjenja zahteva. 

"Ovo su predlozi studenata NS univerziteta, noćas usaglašeni, podrzaće ih večeras i studenti subotičkog univerziteta. Valjalo bi i BG", navedeno je. 

Mediji su potom preneli da su beogradski studenti prihvatili te zahteve i dodali dva nova - sređivanje biračkih spiskova i elektronsko glasanje. 

Popodne se, međutim, oglasio i Studentski pokret Novog Sada, pridružujući se ovim zahtevima, ali dodaje i svoj - "kompletnu smenu vlasti" i poziva vojni i policijski sindikat i radnike Goše da im se pridruže u protestu. 

 "Mi podržavamo iznete zahteve i aktivno ćemo raditi na njima, ali zbog ozbiljnosti trenutne situacije, a uoči protesta vojnog i poliicijskog sindikata te radnika Goše kao i svih drugih radnika i zaposlenih koje ovim putem pozivamo da nam se pridruže", navode na istom nalogu iz Studentskog pokreta Novog Sada. 

 Kako kažu, odlučili su da "zaoštre" zahteve, pa traže i kompletnu smenu vlasti i oslobadanje medija od partijske kontrole, obustavu sprovodenja mera štednji kroz plate i penzije, te svako dalje ugrožavanje socio-ekonomskih uslova.  

 "U narednom periodu cemo raditi na tome da se povežemo sa radničkim sindikatima, penzionerima I studentima iz svih krajeva Srbije, kako bismo ove zahteve artikulisali još bolje I svi zajedno stali iza njih, navode iz tog Pokreta na fejsbuk stranici "Protiv diktature" i pozivaju građane da im se pridruže.

Vuletić: Protesti protivrečni, ciljevi nejasni

Protesti koji su se dogodili proteklih par dana su protivrečni, a njihovi ciljevi nejasni, ocenjuje danas sociolog Vladimir Vuletić.

On ukazuje da su vodeće poruke protesta reči poput demokratije i vladavine zakona, a, ako bismo se držali upravo tih vrednosti, videlo bi se, primećuje, da sve ovo nema mnogo smisla, jer je činjenica da su izbori protekli u skladu sa zakonom i da nije bilo većih propusta.

 "Ne mogu se rezultati izbora menjati van procedura i zakona, u tom smislu je sam protest protivrečan. S druge strane, ako posmatramo ceo proces sa stanovišta demokratije, jasno je da ta grupa ljudi, koja je, defakto, manjina ne može da odlučuje o rezultatima izbora, jer to nije demokratski", rekao je Vuletić Tanjugu, komentarišući proteste mladih nakon završetka izbora.

On je naveo da još uvek nisu jasni zahtevi demonstranata, niti na šta se oni konkretno žale, ali da je ono što se može čuti pre svega usmereno protiv javnog servisa, ali i protiv celokupne medijske situacije. 

"Teško je bez detaljnijeg istrazivanja reći ko su tačno ljudi koji učestvuju u protestima. U svakom slučaju očigledno je reč o mladim ljudima, studentima i srednjoškolcima, ali i poznatim ličnostima, koje su učestvovale u kampanjama opozicije pre svega Sashe Jankovića, ali i drugih", kazao je Vuletić.  

 On ističe da su u ideološkom smislu učesnici protesta prilično diferencirana grupa, i da njihova kritika, koja je pre svega usmerena na medije, stvara određenu zebnju:

"Jer, na osnovu podataka kojima raspolažem, činjenica je da mladi ljudi gotovo i da ne gledaju televiziju, pa je interesantno da kritikuju ono što ne poznaju dobro, tako da bih rekao da ima mnogo protivrečnosti vezanih za ovaj protest".

Vuletić smatra da su protesti jedna vrsta grupne solidarnosti sa pojedinim "liderima mišljenja", i ne veruje da među učesnicima ima mnogo onih koji nisu učestvovali u izbornom procesu, jer je politička zatvorenost nešto što podrazumeva da niste učestvovali ni u izborima. 

Vuletić smatra da, ako bismo pitali nekog običnog učesnika protesta da li je protest organizovan - on bi bio iznenađen, i u tom smilsu to jeste bila spontana akcija preko društvenih mreža.

"Mislim da učesnici nemaju veliku svest o političkim aktivnostima, ali su usmereni u jednom negativnom pravcu. Zašto? Zato što mladi ljudi jesu često skloni da svoje mišljenje formiraju na osnovu okruženja, a bez neposrednog iskustva", objašnjava Vuletić.

On smatra da ovo nije ništa novo i da mladi ljudi koji učestvuju nisu huligani, već da je reč o potrebi da se s vremena na vreme ispolji jedan stepen agresivnosti.

Dobro je, kaže, dok se to drži na nivou koji ne podrazumeva da agresivnost dobija objektivan karakter u smislu razbijanja, bacanja...

Ipak, smatra da se može govoriti o izvesnom stepenu organizacije, zbog činjenice da su protesti istovremeno počeli u nekoliko gradova i da onda moraju biti makar "poluorganizovani".

"Vidimo da pojedini političari na društvenim mrežama  pokušavaju da učesnicima sugerišu određene ciljeve, ali to može biti povod da učesnici, ako vide da se njima otvoreno manipuliše, prestanu sa ovim aktivnostima. Ali, dokle god je ta manipulacija, da tako kažem, prikrivena, dok se poziva na opšte vrednosti, pre svega liberalne, učesnici imaju osećaj da je to što čine sponatno", zaključio je Vuletić. 

Foto: Dnevnik/Jelena Ivanović