Дошло доба да стари држе касу и дижу кредит
Према подацима Републичког завода за статистику стопа ризика од сиромаштва у Србији за прошлу годину износи 25,5 одсто, али се стопа материјалне ускраћености домаћинства смањила за 3,5 одсто у односу на годину дана раније. Из ових података произилази да је стопа ризика од сиромаштва код пензионера 15,4 одсто, али и да је највећа код младих између 18 и 24 године живота и износи чак 32,7 одсто односно дупло је већа него код њихових бака и дека или родитеља.
Ови подаци само потврђују оно што се већ неколико година истиче као сурова истина, а то је да пензионери издржавају читаве породице. Процењује се да данашњи пензионери , њих преко 1,7 милиона, издржава поред себе и свог домаћинства издржавају још око 500.000 породица . Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине објашњава да стари, баш као и већина људи у друштву,тешко живе али и да је чињеница да неретко сви укућан живе од њихових пензија. Са таквом оценом слаже се и Надежда Сартарић, председница Удружења “Амати” која додаје да осим што пола милиона породица живи од пензије , и то по три генерације- и деда, и отац и син, стари дају свој допринос и чувањем деце, кувањем, волонтерским или допунским радом.
Да су стари у добром делу постали ослонци српских породица потврђује и податак да је током прошле године највише кеш кредита одобрено управо пензионерима. Наиме, чак 220.444 кеш кредита које су прошле године одобриле банке у Србији дато је особама између 60 и 70 година што је за око 13.000 више него онима између 50 и 60 година. Иако су особе пред пензијом или већ у пензији добиле највећи број кредита, њихов просечан износ је далеко мањи него код млађих дужника. Тако је просечан кеш кредит коиј се одобрава пензионерима 207.000 динара, док је просечан готовински кредит одобрен млађима 350.000 динара. Објашњење банака је чињеница да пензионери, без обзира на висину чека, имају сигурна примања што значи да ће кредит сигурно бити враћен.
Како кредит не могу да добију наследици пензионера, било да су незапослени било да раде за мале и несигурне плате, онда је за целе породице једини спас да најстарији, без обзира што би треће доба требало да му служи за одмор и опоравак, узме кредит од банке и допуни кућни buyеt.
Ако је судити према најави Гордане Бјелобрк, шефу одсека за демографију Републичког завода за статистику, за само четири године , држава ће морати да предузме конкретне мере да би се омогућио економски баланс између економски активног и економски неактивног становништва. С друге стране, истиче, све је мање младих људи који би старије становништво својим радом издржавали, јер млади способни за рад одлазе из земље, а и рађа се све мање људи, па све то утиче на смањење радног потенцијала у Србији.
“Економскои ће бити јако тешко то издржавати, смањује нам се радни контигент, све су мање улазне генерације и тад ће морати да буду примењене конкретне мере како би се омогућио економски баланс између активног и неактивног становништва” оценила је Гордана Бјелобрк.
Њене су процене да ће се до 2021.године драстично повећати ред за пензионисање, јер на “ред” долази такозвана бејби бум генерација, она рођена непосредно после Другог светског рата која ће за четири године имати више од 65 година живота и самим тим постати део “армије” пензионера. Уколико, као што је то сада, пензионери буду издржавали младе генерације , од којих велики проценат нити ради нити се школује, и наредних година велико је питање да ли ће стари моћи то да издрже и колико је за друштво добро да се млади ослањају на пензије као једини приход породице.
Љ. Малешевић