Došlo doba da stari drže kasu i dižu kredit
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku stopa rizika od siromaštva u Srbiji za prošlu godinu iznosi 25,5 odsto, ali se stopa materijalne uskraćenosti domaćinstva smanjila za 3,5 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Iz ovih podataka proizilazi da je stopa rizika od siromaštva kod penzionera 15,4 odsto, ali i da je najveća kod mladih između 18 i 24 godine života i iznosi čak 32,7 odsto odnosno duplo je veća nego kod njihovih baka i deka ili roditelja.
Ovi podaci samo potvrđuju ono što se već nekoliko godina ističe kao surova istina, a to je da penzioneri izdržavaju čitave porodice. Procenjuje se da današnji penzioneri , njih preko 1,7 miliona, izdržava pored sebe i svog domaćinstva izdržavaju još oko 500.000 porodica . Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine objašnjava da stari, baš kao i većina ljudi u društvu,teško žive ali i da je činjenica da neretko svi ukućan žive od njihovih penzija. Sa takvom ocenom slaže se i Nadežda Sartarić, predsednica Udruženja “Amati” koja dodaje da osim što pola miliona porodica živi od penzije , i to po tri generacije- i deda, i otac i sin, stari daju svoj doprinos i čuvanjem dece, kuvanjem, volonterskim ili dopunskim radom.
Da su stari u dobrom delu postali oslonci srpskih porodica potvrđuje i podatak da je tokom prošle godine najviše keš kredita odobreno upravo penzionerima. Naime, čak 220.444 keš kredita koje su prošle godine odobrile banke u Srbiji dato je osobama između 60 i 70 godina što je za oko 13.000 više nego onima između 50 i 60 godina. Iako su osobe pred penzijom ili već u penziji dobile najveći broj kredita, njihov prosečan iznos je daleko manji nego kod mlađih dužnika. Tako je prosečan keš kredit koij se odobrava penzionerima 207.000 dinara, dok je prosečan gotovinski kredit odobren mlađima 350.000 dinara. Objašnjenje banaka je činjenica da penzioneri, bez obzira na visinu čeka, imaju sigurna primanja što znači da će kredit sigurno biti vraćen.
Kako kredit ne mogu da dobiju nasledici penzionera, bilo da su nezaposleni bilo da rade za male i nesigurne plate, onda je za cele porodice jedini spas da najstariji, bez obzira što bi treće doba trebalo da mu služi za odmor i oporavak, uzme kredit od banke i dopuni kućni buyet.
Ako je suditi prema najavi Gordane Bjelobrk, šefu odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku, za samo četiri godine , država će morati da preduzme konkretne mere da bi se omogućio ekonomski balans između ekonomski aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva. S druge strane, ističe, sve je manje mladih ljudi koji bi starije stanovništvo svojim radom izdržavali, jer mladi sposobni za rad odlaze iz zemlje, a i rađa se sve manje ljudi, pa sve to utiče na smanjenje radnog potencijala u Srbiji.
“Ekonomskoi će biti jako teško to izdržavati, smanjuje nam se radni kontigent, sve su manje ulazne generacije i tad će morati da budu primenjene konkretne mere kako bi se omogućio ekonomski balans između aktivnog i neaktivnog stanovništva” ocenila je Gordana Bjelobrk.
Njene su procene da će se do 2021.godine drastično povećati red za penzionisanje, jer na “red” dolazi takozvana bejbi bum generacija, ona rođena neposredno posle Drugog svetskog rata koja će za četiri godine imati više od 65 godina života i samim tim postati deo “armije” penzionera. Ukoliko, kao što je to sada, penzioneri budu izdržavali mlade generacije , od kojih veliki procenat niti radi niti se školuje, i narednih godina veliko je pitanje da li će stari moći to da izdrže i koliko je za društvo dobro da se mladi oslanjaju na penzije kao jedini prihod porodice.
LJ. Malešević