Банке су ликвидне, а ваши новци сигурни

Фото: EPA/JOERG CARSTENSEN

Смањена кредитна активност и пад камата били су проблеми на које се банакарски сектор жалио целе протекле године. На крају није испало лоше: банке у Србији оствариле су добит од 150 милиона евра, односно18,5 милијарди динара пре плаћања пореза. А по подацима које је објавила Народна банка Србије, то је чак двостурко више него у 2015. години.

На домаћем тржишту послује 30 банка, од тога је 20 забележило добитак, а десет су губиташи. У врху су по заради Интеза, Уникредит, Рајфајзен и Сосијете женерал банка. Губиташе предводи Комерцијална банка, а следе Поштанска штедионица, Теленор, Адико и Марфин банка

У НБС-у кажу да резултати за 2016. говоре да је банкарски сектор у Србији финансијски стабилан и високоликвидан. Финансијске куће на нашем тржишту имају адекватност капитала изнад прописаног минумума од 12. То говори да су депозити клијената сигурни.

“Добитници” могу да се поносе зарадом

У саопштењу које је издала Народна банка каже се да су и банке које нису забележиле добит у суштини пословале добро. До тога се долази ако се посматрају подаци пре значајнијих улагања и исправки вредности. То је резултат смањења других трошкова, уз истовремени пад камата. Поједине банке на то нису одговориле на прави начин и зато су забележиле губитке.

“Добитници” могу да се поносе зарадом. Интеза је ове године зарадила 9,9 милијарди динара, друга је Уникредит банка 6,2 милијарди а следе Рајфајзен с 5,4, АИК са 4,3 и Сосијете женерал с 3,7 милијарде динара.

Они испред чијих резултата стоји негативан предзнак су Комерцијална банка с осам милијарди губитка и Поштанска штедионица са 6,3. Знатно мање губитке забележиле су Теленор банка – 1,3 милијарду динара, а исти резултат има и Адико банка, бивша Хипо Алпе–Адрија, те Марфин банка с 0,9.

ВТБ на продају

Банка ВТБ, која послује на нашем тржишту а у којој доминира руски капитал, ускоро би могла променити власника. За преузимање те куће заинтересоване су две банке које раде код нас а основане су страним капиталом.

ВТБ је у Србију дошао 2013. Тада су преузели Московску банку, која је код нас радила од 2008. Уз банке у Србији, ВТБ продаје и оне у Украјини и Француској. Осим поменутих земаља, послују у још 20 у Европи, Азији и Африци. ВТБ је лане на спрском тржишту забележио губитак од 810 милиона динара.

Комерцијална банка, баш као и Поштанска штедионица, у власништву државе су prеthodnih година углавном позитивно пословале. У НБС-у објашњавају да су поједине банке ради стварања стабилне и сигурне основе за даљи одрживи раст урадиле чишћење портфолија из prеthodnog периода, а међу њима су и Комерцијална и Поштанска штедионица.

„Забележени губици у 2016. години резултат су низа лоших одлука prеthodnih руководстава тих банака. Они су на тим местима радили дуги низ година. Њиховим наслеђем сада се бави држава и читав банкарски сектор, а кроз решавање проблема НПЛ-а.

Добит банака у Србији лане је била 18,5 милијарди динара

Захваљујући чврстој решености и сталним активностима највећег акционара у обе куће, Владе Србије, и ригорозној конторли НБС-а, обе банке су адекватно капитализоване и располагале су значајним резервама ликвидности на крају 2016. Адекватност капитала тих банка вишеструко је изнад законског минимума. Зато је неоспорно обезбеђено покриће свих ризика којима су оне изложене у пословању. Тако је обезбеђена сигурност депозита и створени су услови да се настави њихово стабилно пословање у будућности”, каже се у саопштењу НБС-а.

Приватизација за Комерцијалну банку

Комерцијалну банку ове године вероватно очекује приватизација. У тој кући кажу да су остварили оперативни нето приход од 6,5 милијарди динара, као и лане. У прошлој години банка је одобрила 31,6 милијарду динара кредита, а то је 27 одсто више него у 2015. Највећи раст је забележен у сегменту малих и микро предузећа и кредитирању пољопривредника. У сектору становништва највише су порасли стамбени кредити. Та банка има формиране резерве из добити за процењене губитке по активи и ванбилансним ставкама од 18,8 милијарди динара, што је 10,2 милијарди више недо што је потребно по прописима НБС-а.

Концем прошле године актива банкарског сектора у Србији износила је 26,2 милијарди евра, што је пет одсто више него prеthodnе године. То је највећим делом остварено кредитирањем грађана.

Највећа банка по величини активе је Интеза – 17 одсто тржишта, или 4,4 милијарде евра, а следи је Комерцијална с 12,3 тржишног удела и 3,2 милијарде евра

Д. Вујошевић

Фото: ЕПА/ЈОЕРГ ЦАРСТЕНСЕН