Banke su likvidne, a vaši novci sigurni
Smanjena kreditna aktivnost i pad kamata bili su problemi na koje se banakarski sektor žalio cele protekle godine. Na kraju nije ispalo loše: banke u Srbiji ostvarile su dobit od 150 miliona evra, odnosno18,5 milijardi dinara pre plaćanja poreza. A po podacima koje je objavila Narodna banka Srbije, to je čak dvosturko više nego u 2015. godini.
Na domaćem tržištu posluje 30 banka, od toga je 20 zabeležilo dobitak, a deset su gubitaši. U vrhu su po zaradi Inteza, Unikredit, Rajfajzen i Sosijete ženeral banka. Gubitaše predvodi Komercijalna banka, a slede Poštanska štedionica, Telenor, Adiko i Marfin banka
U NBS-u kažu da rezultati za 2016. govore da je bankarski sektor u Srbiji finansijski stabilan i visokolikvidan. Finansijske kuće na našem tržištu imaju adekvatnost kapitala iznad propisanog minumuma od 12. To govori da su depoziti klijenata sigurni.
“Dobitnici” mogu da se ponose zaradom. Inteza je ove godine zaradila 9,9 milijardi dinara, druga je Unikredit banka 6,2 milijardi a slede Rajfajzen s 5,4, AIK sa 4,3 i Sosijete ženeral s 3,7 milijarde dinara.
Oni ispred čijih rezultata stoji negativan predznak su Komercijalna banka s osam milijardi gubitka i Poštanska štedionica sa 6,3. Znatno manje gubitke zabeležile su Telenor banka – 1,3 milijardu dinara, a isti rezultat ima i Adiko banka, bivša Hipo Alpe–Adrija, te Marfin banka s 0,9.
Komercijalna banka, baš kao i Poštanska štedionica, u vlasništvu države su prethodnih godina uglavnom pozitivno poslovale. U NBS-u objašnjavaju da su pojedine banke radi stvaranja stabilne i sigurne osnove za dalji održivi rast uradile čišćenje portfolija iz prethodnog perioda, a među njima su i Komercijalna i Poštanska štedionica.
„Zabeleženi gubici u 2016. godini rezultat su niza loših odluka prethodnih rukovodstava tih banaka. Oni su na tim mestima radili dugi niz godina. Njihovim nasleđem sada se bavi država i čitav bankarski sektor, a kroz rešavanje problema NPL-a.
Dobit banaka u Srbiji lane je bila 18,5 milijardi dinara
Zahvaljujući čvrstoj rešenosti i stalnim aktivnostima najvećeg akcionara u obe kuće, Vlade Srbije, i rigoroznoj kontorli NBS-a, obe banke su adekvatno kapitalizovane i raspolagale su značajnim rezervama likvidnosti na kraju 2016. Adekvatnost kapitala tih banka višestruko je iznad zakonskog minimuma. Zato je neosporno obezbeđeno pokriće svih rizika kojima su one izložene u poslovanju. Tako je obezbeđena sigurnost depozita i stvoreni su uslovi da se nastavi njihovo stabilno poslovanje u budućnosti”, kaže se u saopštenju NBS-a.
Koncem prošle godine aktiva bankarskog sektora u Srbiji iznosila je 26,2 milijardi evra, što je pet odsto više nego prethodne godine. To je najvećim delom ostvareno kreditiranjem građana.
Najveća banka po veličini aktive je Inteza – 17 odsto tržišta, ili 4,4 milijarde evra, a sledi je Komercijalna s 12,3 tržišnog udela i 3,2 milijarde evra
D. Vujošević
Foto: EPA/JOERG CARSTENSEN