Ресторани у Србији се због туриста боре за нове „звездице”
Категоризацију ХОРЕС спроводи с локалним самоуправама и канцеларијама за младе јер су правилником профилисана занимања, на пример собарице и рецепционаре, који постоје у класификацији радне снаге у ресторанима, али нису профилисана на тржишту рада, па због нових занимања ХОРЕС сарађује с овом канцеларијом.
При изради правилника водило се рачуна о овдашњим реалним потенцијалима ресторатерства, али су консултовани и стандарди европских удружења ХОТРЕЦ и “Мишелинови “ стандарди за ресторане и узимана мишљења професора, привредника, власника и менаyера ресторана. Српски ресторани нису обухваћени обавезном категоризацијом од 2010. године па је, по речима директора Пословног удружења ХОРЕС-а Георги Генова, неопходно спровести стандардизацију ради све већег броја туриста који долазе код нас и очекују да знају каква је понуда у угоситељским објектима, али и да би се угоститељски објекти разликовали у погледу услуге и квалитета. С друге стране угоститељство, у овом случају ресторани, доносе око 180 милиона евра прихода годишње, па треба повести рачуна и због тога о њиховом изгледу и понуди, премда се наши ресторани ни у чему не разликују од оних у иностранству.
– У Србији је око 14.000 угоститељских објеката од којих су око 3.000 заиста врхунски - каже Генеов. – Стране туристе интересује када улазе у објекат какву услугу могу да очекују па је потребно да се категоризацијом у виду броја звездица на улазу у ресторанима означи гаранција квалитета у погледу услуге, квалитета хране и пића, и да се на неки начин угоститељски објекти издвоје и заштите од осталих.
Свака држава има националне организациаје које воде рачуна о квалитету услуга у угоститељским објектима, а ХОРЕС је преузео обавезу да то учини код нас, јер је до 2010. године то била обавеза Министарства за привреду.
По речима Генева, правилником је предвиђено да се ресторани категоришу од пете категорије са једном до прве са пет звездица. Критеријуми су како је објекат-ресторан уређен, какву има опрему и каква је услуга. Сваки критеријум има обавезне и изборне елементе и сваки има вредност изражену у бројем бодова.
- Правилником је прописан минимални број бодова који мора бити испуњен за одређену категорију и креће се од десет за најнижу до 30 за највишу. Предвиђен је широк спектар изборних елемената, посебно у групацији “услуге”, чиме је ресторанима омогућено да профилишу свој производ на оригиналан начин и да се доделом одређене категорије позиционирају на тржишту. У оквиру изборних елемената могу се издвојити и неки иновативни, као неки стандарди припреме хране за посебне категорије потрошача – халал и кошер. У Србији има ресторана који припремају храну по муслиманским верски обичајима – халал, али нема специјализованих само за ту врсту хрене. Исто и стандард “кошер” који значи припрему хране по јеврејским обичајима , у готово свим јеловницима има на менију телетине и овчетине, али је за то потребан посебан сертификат кошер. Код нас нема ресторана где кувари у непосредној близини гостију припремају храну мада је таква услуга све више тренд, па је и то у правилнику написано. Предвидели смо да се и у ресторанима примењује ИТ, те да тако имају профил на друштвеним мрежама и примају електронском поштом резервације, имају концепт чувања деце – истиче председник Пословног удружења ХОРЕС Георги Генов.
Зорка Делић