Франшиза најбољи пут до властитог бизниса
и примаоца франшизе, да посао успе и да се развија. У Србији постоји тек између 150 и 200 франшизних фирми које се могу купити, а трећина њих је домаћа. Највише их је у области трговине и услуга. Колико је то мало најбоље илуструје податак да према последњим подацима Европске франшизне федерације у Европи има више од 13.600 франшизних фирми са преко пола милиона продајних места. Франшизе се развијају тако што је лакше успети преузимањем већ уходаног посла, а Немачка, Француска, Велика Британија и Шведска имају између 80 и 90 одсто домаћих франшиза.
Франшиза је заправо модел отопочињања одређеног бизниса у коме једна компанија омогућава другој да производи, продаје или дистрибуира његов производ односно услугу. Она није само продаја бренда, слогана и логотипа већ читав систем пословања, јер прималац франшизе може да рачуна на системски пренос знања и потпуну бригу о пословању - од личне обуке и обуке запослених, преко преноса маркетнишких и промотивних кампања, константне подршке у набавкама и продаји па све до финансија и рачуноводства.
Прва асоцијација када је реч о франшици обично су ланци ресторана брзе хране као што су Мекдоналдс или Сабвеј. Ове компаније јесу најбоље у франшизном пословању, али мимо њих постоји огромно тржиште франшиза. Улазак франшизног система у Србију обележиле су модне индустрије: Зара, Спринфилд, Манго, Овиесе и друге. У 2003.години узета је франшиза Офис 1 Суперстор у области продаје канцеларијског материјала, технике и намештаја, а најпопуларнији и најраширенији франжизни систем, свакако и због ниске цене, јесте мађарска франшиза за продају пецива “Форнети”.
Током 2007. године у Србију је ушао амерички РеМакс, светски лидер на тржишту некретина, као и Љуит Смокинг , програм за одвикавање од пушења. Последњих година све популарније су услуге тренинга, фитнеса и велнеса , што је донело доста франшизних уговора.
Поред увоза страних франшизних концепата, нови квалитет у развоју фрашинзинга на српском тржишту је изградња домаћих фрашизинг система у разнним областима, од женске моде, ДИС-а у велепродаји, Ком Трејд за дистрибуцију комјутерске опреме и софтвера, „Две шмизле” , „Крофна”...
Србија, као уосталом и већина европских држава, нема посебан закон о фриншизном пословању већ се поштује Европски франшизни кодекс који регулише односе између даваоца и примаоца франшизе. Због тога се у предлогу Грађанског законика, чије усвајање предстоји, нашао и нацрт уговора о франшинзингу. Према речима саветнице у Привредној комори Србије Марице Видановић, када буде усвојен уговор о франшизингу више неће моћи било какав папир да се сматра уговором, већ ће морати да се поштују тачне клаузуле о франшизингу.
Љ. Малешевић
Купује се роба позната на тржишту
Франшиза је заправо пословно удружење у којем се успшени пословни концепт, који успешно делује на неком тржишту, пресађује са свог матичног терена на неки други по принципу “кључ у руке”. Она се састоји од пословног пакета који садржи марку, састав, пословно искуство, сталну стручну подршку, маркетинг и ПР, обуку, приручник, робу или услугу. Куповином франшизе продаје се роба и услуге које се одмах препознају на тржишту, јер већ негде успешно делују.