Franšiza najbolji put do vlastitog biznisa
i primaoca franšize, da posao uspe i da se razvija. U Srbiji postoji tek između 150 i 200 franšiznih firmi koje se mogu kupiti, a trećina njih je domaća. Najviše ih je u oblasti trgovine i usluga. Koliko je to malo najbolje ilustruje podatak da prema poslednjim podacima Evropske franšizne federacije u Evropi ima više od 13.600 franšiznih firmi sa preko pola miliona prodajnih mesta. Franšize se razvijaju tako što je lakše uspeti preuzimanjem već uhodanog posla, a Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Švedska imaju između 80 i 90 odsto domaćih franšiza.
Franšiza je zapravo model otopočinjanja određenog biznisa u kome jedna kompanija omogućava drugoj da proizvodi, prodaje ili distribuira njegov proizvod odnosno uslugu. Ona nije samo prodaja brenda, slogana i logotipa već čitav sistem poslovanja, jer primalac franšize može da računa na sistemski prenos znanja i potpunu brigu o poslovanju - od lične obuke i obuke zaposlenih, preko prenosa marketniških i promotivnih kampanja, konstantne podrške u nabavkama i prodaji pa sve do finansija i računovodstva.
Prva asocijacija kada je reč o franšici obično su lanci restorana brze hrane kao što su Mekdonalds ili Sabvej. Ove kompanije jesu najbolje u franšiznom poslovanju, ali mimo njih postoji ogromno tržište franšiza. Ulazak franšiznog sistema u Srbiju obeležile su modne industrije: Zara, Sprinfild, Mango, Oviese i druge. U 2003.godini uzeta je franšiza Ofis 1 Superstor u oblasti prodaje kancelarijskog materijala, tehnike i nameštaja, a najpopularniji i najrašireniji franžizni sistem, svakako i zbog niske cene, jeste mađarska franšiza za prodaju peciva “Forneti”.
Tokom 2007. godine u Srbiju je ušao američki ReMaks, svetski lider na tržištu nekretina, kao i Ljuit Smoking , program za odvikavanje od pušenja. Poslednjih godina sve popularnije su usluge treninga, fitnesa i velnesa , što je donelo dosta franšiznih ugovora.
Pored uvoza stranih franšiznih koncepata, novi kvalitet u razvoju frašinzinga na srpskom tržištu je izgradnja domaćih frašizing sistema u raznnim oblastima, od ženske mode, DIS-a u veleprodaji, Kom Trejd za distribuciju komjuterske opreme i softvera, „Dve šmizle” , „Krofna”...
Srbija, kao uostalom i većina evropskih država, nema poseban zakon o frinšiznom poslovanju već se poštuje Evropski franšizni kodeks koji reguliše odnose između davaoca i primaoca franšize. Zbog toga se u predlogu Građanskog zakonika, čije usvajanje predstoji, našao i nacrt ugovora o franšinzingu. Prema rečima savetnice u Privrednoj komori Srbije Marice Vidanović, kada bude usvojen ugovor o franšizingu više neće moći bilo kakav papir da se smatra ugovorom, već će morati da se poštuju tačne klauzule o franšizingu.
LJ. Malešević
Kupuje se roba poznata na tržištu
Franšiza je zapravo poslovno udruženje u kojem se uspšeni poslovni koncept, koji uspešno deluje na nekom tržištu, presađuje sa svog matičnog terena na neki drugi po principu “ključ u ruke”. Ona se sastoji od poslovnog paketa koji sadrži marku, sastav, poslovno iskustvo, stalnu stručnu podršku, marketing i PR, obuku, priručnik, robu ili uslugu. Kupovinom franšize prodaje se roba i usluge koje se odmah prepoznaju na tržištu, jer već negde uspešno deluju.