Хакери уцењују и узнемиравају
Сајтови државних и верских институција, спортских организација, медијских кућа, јавних личности и друштвених мрежа небројено пута су били хаковани.
Непознате особе, из само њима знаних разлога, „упадају” на сајтове и остављају провокативну поруку или слику те онемогућавају корисницима хакованих сајтова да дођу до жељених информација. Вођени различитим мотивима, хакери имају жељу да узнемире, уцене, привуку пажњу, искажу свој политички протест или остваре одређене конкурентске предности.
По подацима до којих смо дошли, неовлашћеним приступом заштићеним рачунарима и рачунарским мрежама, као и спречавањем и ограничавањем приступа рачунарским мрежама, годишње се у свету, различитим организацијама, причини више од 50 одсто укупне имовинске штете коју је произвео високотехнолошки криминал. Угрожавање података као резултат компјутерских напада остаје кључна претња те врсте криминала.
Лица која се баве компјутерским криминалом у нашој земљи и окружењу бирају мете које располажу огромном количином података. Они најчешће хакују Владине службе, друштвене мреже, телекомуникацијске компаније, компаније које се баве електронском трговином и платним прометом, а небројено пута на „удару” су били и сајтови политичких и невладиних организација, као и јавних личности. Досадашња истраживања су показала да та кривична дела врше незапослена лица, углавном самостално, ради наношења штете или личне промоције.
У нашој земљи се рачунарски вируси користе за нападе на рачунаре, како физичких лица, тако и правних (приватни сектор) ради крађе личних података, компромитујућих аудио и видео снимака и других података. Након крађе, „власници” тих података или снимака се уцењују или им се прети ради стицања имовинске користи.
Извршиоци тих кривичних дела прате савремене тенденције у развоју информационих и комуникационих технологија и користе их за незаконито прибављање осетљивих података о појединцима, циљним групама, предузећима или државним органима, које могу злоупотребити за вршење кривичних дела на штету оних чије су податке прибавили. С друге стране, „власници” података нису довољно упознати с опасностима и ризицима које им прете и стога на њих реагују неодговарајуће.
Чињеница је да је високотехнолошки криминал и код нас и у свету у порасту. Број и врсте кривичних дела из области високотехнолошког криминала, као и економску штету која настаје њиховим извршењем веома је тешко проценити.
Д. Н.
„Анонимуси” хоће легализацију
Најпознатија хакерска група која се бави хакерским активизмом је „Анонимус”. Реч је о децентрализованој заједници појединаца окупљених око идеје слободног интернета, укидања цензуре и рестриктивних закона о ауторским правима. По медијским наводима, они су чак упутили петицију Белој кући да се такви напади легализују као форма грађанског протеста. Сматрају да грађанима треба да буде дозвољено да искажу незадовољство тако што ће накратко успорити саобраћај или оборити одређени сајт уместо да се окупљају и протестују лично.