Hakeri ucenjuju i uznemiravaju
Sajtovi državnih i verskih institucija, sportskih organizacija, medijskih kuća, javnih ličnosti i društvenih mreža nebrojeno puta su bili hakovani.
Nepoznate osobe, iz samo njima znanih razloga, „upadaju” na sajtove i ostavljaju provokativnu poruku ili sliku te onemogućavaju korisnicima hakovanih sajtova da dođu do željenih informacija. Vođeni različitim motivima, hakeri imaju želju da uznemire, ucene, privuku pažnju, iskažu svoj politički protest ili ostvare određene konkurentske prednosti.
Po podacima do kojih smo došli, neovlašćenim pristupom zaštićenim računarima i računarskim mrežama, kao i sprečavanjem i ograničavanjem pristupa računarskim mrežama, godišnje se u svetu, različitim organizacijama, pričini više od 50 odsto ukupne imovinske štete koju je proizveo visokotehnološki kriminal. Ugrožavanje podataka kao rezultat kompjuterskih napada ostaje ključna pretnja te vrste kriminala.
Lica koja se bave kompjuterskim kriminalom u našoj zemlji i okruženju biraju mete koje raspolažu ogromnom količinom podataka. Oni najčešće hakuju Vladine službe, društvene mreže, telekomunikacijske kompanije, kompanije koje se bave elektronskom trgovinom i platnim prometom, a nebrojeno puta na „udaru” su bili i sajtovi političkih i nevladinih organizacija, kao i javnih ličnosti. Dosadašnja istraživanja su pokazala da ta krivična dela vrše nezaposlena lica, uglavnom samostalno, radi nanošenja štete ili lične promocije.
U našoj zemlji se računarski virusi koriste za napade na računare, kako fizičkih lica, tako i pravnih (privatni sektor) radi krađe ličnih podataka, kompromitujućih audio i video snimaka i drugih podataka. Nakon krađe, „vlasnici” tih podataka ili snimaka se ucenjuju ili im se preti radi sticanja imovinske koristi.
Izvršioci tih krivičnih dela prate savremene tendencije u razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija i koriste ih za nezakonito pribavljanje osetljivih podataka o pojedincima, ciljnim grupama, preduzećima ili državnim organima, koje mogu zloupotrebiti za vršenje krivičnih dela na štetu onih čije su podatke pribavili. S druge strane, „vlasnici” podataka nisu dovoljno upoznati s opasnostima i rizicima koje im prete i stoga na njih reaguju neodgovarajuće.
Činjenica je da je visokotehnološki kriminal i kod nas i u svetu u porastu. Broj i vrste krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala, kao i ekonomsku štetu koja nastaje njihovim izvršenjem veoma je teško proceniti.
D. N.
„Anonimusi” hoće legalizaciju
Najpoznatija hakerska grupa koja se bavi hakerskim aktivizmom je „Anonimus”. Reč je o decentralizovanoj zajednici pojedinaca okupljenih oko ideje slobodnog interneta, ukidanja cenzure i restriktivnih zakona o autorskim pravima. Po medijskim navodima, oni su čak uputili peticiju Beloj kući da se takvi napadi legalizuju kao forma građanskog protesta. Smatraju da građanima treba da bude dozvoljeno da iskažu nezadovoljstvo tako što će nakratko usporiti saobraćaj ili oboriti određeni sajt umesto da se okupljaju i protestuju lično.