Имате мобилни - заборавите новчаник

а сада су све популарније понуде које омогућавају плаћање преко паметних мобилних телефона. Стручњаци сматрају да ће мобилни новчаници бити све занимљивији, а ветар у леђа новим трендовима дала је и Народна банка Србије:

Не треба бити много мудар како би се разумело зашто се кеш све више потискује из употребе. Предности електорнског плаћања је много јер уместо дугог чекања у редовима пред шалтерима, плаћање електронским путем је удобније и без чекања. Већина банка за овакву врсту плаћања даје додатне попусте, па се рачуни могу платити бесплатно/без провизије или су, у најгорем случају, трошкови упола мањи него када се плаћа на шалтерима. Ако се томе дода да сваки клијент потврду о подизању новца на банкомату плаћа 15 динара, а провизије на рачуне се крећу и до 150 динара, јасно је да уштеде могу бити знатне.

Подаци банкара говоре да већ преко милион и по клијената рачуне плаћа електронски, без одласка на шалтер, а да се мобилним банкарством служи више од пола милиона људи. Поред чињенице да је то повољније, а и удобније расту ове врсте банкарства допринеле су и саме банке. Наиме, оне клијентима нуде пакет рачуне, који обавезно имају у понуди и електронске и мобилне услуге, што млађи клијенти обавезно изаберу па тако испада да испред шалтера стоје још само старији грађани који нису довољно обучени да користе предности електронског банкарства. 

Нове трендове прати и НБС јер је одобрена првА дозвола за издавање електронских динара. Носилац је комапнија иПаy сее, а они, извесно је, неће бити монополисти јер ће НБС дозволе издавати и другим компанијама које испуне услове.

О томе како даље наставити овај развој директор Војводина ИКТ кластера Милан Шолаја каже:

-Да би развој у овој области текао несметано потребно је да Србија настави да усаглашава законски оквир везан за електронска плаћања са сличним прописима који важе у земљама Европске уније. Морамо наћи начина да доведемо Пеј пал у Србији. Моментално смо једина земља у Европи која не може да тргује ван граница преко овог система, а главни кривац за то је  домаћи закон о девизноим пословању. Тај пропис је у толикој мери превазишло време да би било најрационалније да се укине и да се донесе нови. Приступ Пеј палу ће помоћи не само грађанима већ и власницима малих бизниса да постану извозници. Било би јако добро да у 2017. године осавремнимо прописе везане за ову област.

Д. Вујошевић

Провизије добра зарада за банке

Нови начини плаћања грађанима омогућавају да уштеде и време и новац, а и банкама се то исплати јер што је више плаћања путем интернета и мобилног телефона мање се долази у експозитуре, па и мрежа пословница може да се смањи и тако се заштеди. Докле ће електронски комитенти бити повлашћени остаје да се види. Ниаме, банке код нас зарађују слатке паре од провизија, за првих девет месеци прошле године износ је био 25,9 милијарди динара. Тога се банке, сигурно је, неће лако одрећи, па ако клијенти претерају са новим начинима плаћања извесно је да ће и провизије да се промене.