„Термал” у Врднику ради пуном паром

тврди за „Дневник” да нема информација о продаји те бање која ради пуном паром и позитивно послује, али не искључује такву могућност.

– Када се наша бања нашла у друштву Нишке бање, бање Ковиљаче и других које имају монопол у лечењу многих болести, не верујем да ћемо бити продати и да је дошло време за то, али ништа не могу да тврдим – објашњава Бошњак. – Немам сазнања о томе да ћемо од Нове године добити новог газду. Наш оснивач и власник је Покрајинска влада, а од ње нисмо добили никакве информације везане за продају „Термала”.



Наш саговорник истиче да „Термал” послује без икаквих проблема и остварује добит. Подсећа на то да је пре неколико месеци министар за рад, запошљавање, борачку и социјалну политику Александар Вулин истакао да се неће продавати бање које могу саме себе да издржавају, а „Термал” то може и чини.



– Наши показатељи су такви да можемо сами себе да издржавамо, али то не значи да ипак нећемо бити продати јер је договор изнад нас и како се договори на државном нивоу, тако ће бити. Списак бања које ће бити продате потиче још из времена Млађана Динкића, када су Словенци желели да покупују све бање у Србији, али се од тога одустало. Знајући потребе Републичког фонда за здравствено осигурање, најављена продаја неколико бања у Србији почетком наредне године значила би да Србија остаје без места за рехабилитацију, што је немогуће по Закону о здравственој заштити.

Постоје бање које су пропале и за њих не би било изненађење да се продају, и то је много реалнија прича – каже Бошњак, додајући да „Термал” води судски спор с Републичким фондом ПИО, који потражује око 21 одсто имовине из осамдесетих година прошлог века, за који се још увек не зна да ли ће наставити да се решава судски или ће бити решен политички. Из одговора који је „Дневник” добио од Министарства привреде произлази да се у његовом портфолију за приватизацију заиста налази десет специјалних болница, института за лечење и рехабилитацију и бања. Ипак, предвиђено је и да ће пре уласка у сам процес приватизације Влада Србије утврдити које су то бање које би требало да остану у систему установа здравствене заштите, а које ће бити понуђене на продају.



Из Министарства привреде подсећају на то да се пре приватизације морају решити имовинскоправни односи и да је због тога Влада Србије, на њихов предлог, почетком новембра донела Закључак којим је задужила Државно правобранилаштво да, у сарадњи с Фондом ПИО, РФЗО-ом и надлежним органима у року од 60 дана предузме све неопходне радње да би се окончали судски спорови за утврђивање права својине над имовином бања и специјалних болница.



Ваља подсетити на то да је Републички фонд ПИО у протеклих неколико година покренуо више судских поступака за утврђивање власништва над неким специјалним болницама и бањама. Део судских спорова већ је решен у корист Фонда ПИО, а већина још увек траје. Недавно је Управни одбор тог фонда закључио да нема капацитета да сам управља бањама, а да је за даљи развој бањског туризма у Србији неопходна помоћ државе. Због тога је Фонд и подржао предлог Владе Србије да том имовином убудуће управља држава да би центри за опоравак били искоришћени у пуном капацитету.



У одговору нашем листу, Министарство привреде истиче да ће се тек након спровођења Закључка Владе Србије и резултата преговора Државног правобранилаштва, наставити активности у вези с окончањем поступка приватизације бања. Напомињу и да предмет продаје неће бити термални извори јер је Закон о приватизацији дефинисао да природна богатства не могу бити приватизована.



Љ. Малешевић

 

У портфолију Министарства привреде десет бања



У портфтолију Министарства привреде за приватизацију је десет специјалних болница, института за лечење и рехабилитацију и бања: специјалне болнице за рехабилитацију „Бујановац”, „Гејзер” у Сијаринској бањи и „Термал” Врдник, специјалне болнице „Бања Ковиљача”, „Рибарска бања”, „Меркур” у Врњачкој бањи. Ту су и Институт за лечење и рехабилитацију Нишка бања и специјалне болнице „Врањска бања”, „Златибор” и „Сокобања”.