„Termal” u Vrdniku radi punom parom

tvrdi za „Dnevnik” da nema informacija o prodaji te banje koja radi punom parom i pozitivno posluje, ali ne isključuje takvu mogućnost.

– Kada se naša banja našla u društvu Niške banje, banje Koviljače i drugih koje imaju monopol u lečenju mnogih bolesti, ne verujem da ćemo biti prodati i da je došlo vreme za to, ali ništa ne mogu da tvrdim – objašnjava Bošnjak. – Nemam saznanja o tome da ćemo od Nove godine dobiti novog gazdu. Naš osnivač i vlasnik je Pokrajinska vlada, a od nje nismo dobili nikakve informacije vezane za prodaju „Termala”.



Naš sagovornik ističe da „Termal” posluje bez ikakvih problema i ostvaruje dobit. Podseća na to da je pre nekoliko meseci ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku Aleksandar Vulin istakao da se neće prodavati banje koje mogu same sebe da izdržavaju, a „Termal” to može i čini.



– Naši pokazatelji su takvi da možemo sami sebe da izdržavamo, ali to ne znači da ipak nećemo biti prodati jer je dogovor iznad nas i kako se dogovori na državnom nivou, tako će biti. Spisak banja koje će biti prodate potiče još iz vremena Mlađana Dinkića, kada su Slovenci želeli da pokupuju sve banje u Srbiji, ali se od toga odustalo. Znajući potrebe Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, najavljena prodaja nekoliko banja u Srbiji početkom naredne godine značila bi da Srbija ostaje bez mesta za rehabilitaciju, što je nemoguće po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.

Postoje banje koje su propale i za njih ne bi bilo iznenađenje da se prodaju, i to je mnogo realnija priča – kaže Bošnjak, dodajući da „Termal” vodi sudski spor s Republičkim fondom PIO, koji potražuje oko 21 odsto imovine iz osamdesetih godina prošlog veka, za koji se još uvek ne zna da li će nastaviti da se rešava sudski ili će biti rešen politički. Iz odgovora koji je „Dnevnik” dobio od Ministarstva privrede proizlazi da se u njegovom portfoliju za privatizaciju zaista nalazi deset specijalnih bolnica, instituta za lečenje i rehabilitaciju i banja. Ipak, predviđeno je i da će pre ulaska u sam proces privatizacije Vlada Srbije utvrditi koje su to banje koje bi trebalo da ostanu u sistemu ustanova zdravstvene zaštite, a koje će biti ponuđene na prodaju.



Iz Ministarstva privrede podsećaju na to da se pre privatizacije moraju rešiti imovinskopravni odnosi i da je zbog toga Vlada Srbije, na njihov predlog, početkom novembra donela Zaključak kojim je zadužila Državno pravobranilaštvo da, u saradnji s Fondom PIO, RFZO-om i nadležnim organima u roku od 60 dana preduzme sve neophodne radnje da bi se okončali sudski sporovi za utvrđivanje prava svojine nad imovinom banja i specijalnih bolnica.



Valja podsetiti na to da je Republički fond PIO u proteklih nekoliko godina pokrenuo više sudskih postupaka za utvrđivanje vlasništva nad nekim specijalnim bolnicama i banjama. Deo sudskih sporova već je rešen u korist Fonda PIO, a većina još uvek traje. Nedavno je Upravni odbor tog fonda zaključio da nema kapaciteta da sam upravlja banjama, a da je za dalji razvoj banjskog turizma u Srbiji neophodna pomoć države. Zbog toga je Fond i podržao predlog Vlade Srbije da tom imovinom ubuduće upravlja država da bi centri za oporavak bili iskorišćeni u punom kapacitetu.



U odgovoru našem listu, Ministarstvo privrede ističe da će se tek nakon sprovođenja Zaključka Vlade Srbije i rezultata pregovora Državnog pravobranilaštva, nastaviti aktivnosti u vezi s okončanjem postupka privatizacije banja. Napominju i da predmet prodaje neće biti termalni izvori jer je Zakon o privatizaciji definisao da prirodna bogatstva ne mogu biti privatizovana.



LJ. Malešević

 

U portfoliju Ministarstva privrede deset banja



U portftoliju Ministarstva privrede za privatizaciju je deset specijalnih bolnica, instituta za lečenje i rehabilitaciju i banja: specijalne bolnice za rehabilitaciju „Bujanovac”, „Gejzer” u Sijarinskoj banji i „Termal” Vrdnik, specijalne bolnice „Banja Koviljača”, „Ribarska banja”, „Merkur” u Vrnjačkoj banji. Tu su i Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja i specijalne bolnice „Vranjska banja”, „Zlatibor” i „Sokobanja”.