Лекари по Европи зарађују и десет пута више од наших

напредовања, сигурно је да је међу веома важним боља зарада. Наиме, оне су у развијенијим земљама много више, односно за исти посао у Србији и, рецимо, Немачкој, запослени у нашој земљи плаћени су много мање.

То се посебно односи на одређене струке јер је, рецимо, плата лекара у Србији у просеку око 600 евра, док је у Немачкој просечно примање за ту струку више од 4.000 евра, а лекари специјалисти у Великој Британији месечно зарађују и више од 8.000 евра. У Јапану су зараде за ту струку и ниво стручности више од 4.500 евра, а просечна зарада у здравству је око 3.500 евра, док је у здравственом сектору Аустрије зарада око 1.100 евра. Када су у питању плате у просвети, у нашој земљи просек је око 350 евра, док је у Немачкој зарада наставника виша од 2.300 евра, а у Јапану професор месечно заради око 1.200 евра.

Слободно се може рећи да су зараде у области инфорамационих технологија изузетно високе у свим земљама, а то је случај и у Србији. Наиме, зарада ИТ стручњака у Србији креће се од око 600 евра па навише и неретко премашује 1.500 евра, што је за Србију примање далеко изнад просека. Када се оно упореди с примањима исте струке у развијеним земљама, у појединим од њих и у тој области разлика у примањима је велика, али има и оних у којима су примања у том сектору веома слична као код нас. Тако у Јапану ти стручњаци месечно зарађују више од 2.600 евра, док је зарада компјутерског програмера око 1.700 евра. У Аустрији је месечна зарада у области информационих технологија око 2.800 евра, у Холандији између 3.000 и 4.000 евра, док је у Швајцарској око 7.500 евра.

Наравно, нису зараде свих запослених у развијеним земама толико високе јер то зависи од степена стручности, искуства, залагања и, наравно, позиције коју запослени има у компанији. Наиме, распон зарада – од најниже до највише – понекад је огроман. Тако у Немачкој има запослених који зарађују 600 евра месечно, колико и у Пољској, а у Јапану зараде стартују од око 200 евра месечно, што је веома слично висини минималне зараде у Србији, која је око 21.000 динара. 

Просечна примања у развијеним земљама, у односу на Србију, далеко су виша. Наиме, просечна плата у Србија је око 45.000 динара, што је мање од 400 евра. У Пољској је просечна зарада око 2.000 евра, Италији око 1.000 евра, Мађарској око 950 евра, али је у Немачкој виша од 3.500 евра, а у Аустрији око 3.000 евра.

Тако велике разлика у месечним примањима, сасвим сигурно, добар су мотив за оне који у потрази за радним местом одлазе из земље. Ипак, треба рећи да у тим земљама није лако добити посао, као и да је за високу позицију, која доноси и висока примања, потребно и много година рада и искуства, као и добри резултати рада. То је и разлог што се релативно мали број људи, без обзира на то одакле су, позиционира тако високо и зарађује велике суме. Наиме, највише је оних који се пут иностранства упуте с намером да тамо буду привремено и одлучују се да раде и на пословима који су далеко испод њиховог степена стручности, па чак и потпуно ван струке за коју су се школовали. Ипак, и на радним местима која су у развијеним земљама најмање плаћена – као што је, рецимо, посао неговатељице, касирке, дадиље, возача... зараде су далеко већа него у Србији, и крећу се око 1.000 евра.

Д. Млађеновић

Није нужно све боље

Иако су зараде у иностранству далеко више него у Србији, многи грађани наше земље који раде ван њених граница указују на то да оне не значе, нужно, далеко боље услове живота. Наиме, треба платити све неопходне трошкове – од комунланих до набавке у продавницама, па врло често у новчаницима остане мало новца. То је, без сумње, и разлог што многи кажу да би било идеално зарађивати ван Србије, а живети и трошити у њој.