Lekari po Evropi zarađuju i deset puta više od naših

napredovanja, sigurno je da je među veoma važnim bolja zarada. Naime, one su u razvijenijim zemljama mnogo više, odnosno za isti posao u Srbiji i, recimo, Nemačkoj, zaposleni u našoj zemlji plaćeni su mnogo manje.

To se posebno odnosi na određene struke jer je, recimo, plata lekara u Srbiji u proseku oko 600 evra, dok je u Nemačkoj prosečno primanje za tu struku više od 4.000 evra, a lekari specijalisti u Velikoj Britaniji mesečno zarađuju i više od 8.000 evra. U Japanu su zarade za tu struku i nivo stručnosti više od 4.500 evra, a prosečna zarada u zdravstvu je oko 3.500 evra, dok je u zdravstvenom sektoru Austrije zarada oko 1.100 evra. Kada su u pitanju plate u prosveti, u našoj zemlji prosek je oko 350 evra, dok je u Nemačkoj zarada nastavnika viša od 2.300 evra, a u Japanu profesor mesečno zaradi oko 1.200 evra.

Slobodno se može reći da su zarade u oblasti inforamacionih tehnologija izuzetno visoke u svim zemljama, a to je slučaj i u Srbiji. Naime, zarada IT stručnjaka u Srbiji kreće se od oko 600 evra pa naviše i neretko premašuje 1.500 evra, što je za Srbiju primanje daleko iznad proseka. Kada se ono uporedi s primanjima iste struke u razvijenim zemljama, u pojedinim od njih i u toj oblasti razlika u primanjima je velika, ali ima i onih u kojima su primanja u tom sektoru veoma slična kao kod nas. Tako u Japanu ti stručnjaci mesečno zarađuju više od 2.600 evra, dok je zarada kompjuterskog programera oko 1.700 evra. U Austriji je mesečna zarada u oblasti informacionih tehnologija oko 2.800 evra, u Holandiji između 3.000 i 4.000 evra, dok je u Švajcarskoj oko 7.500 evra.

Naravno, nisu zarade svih zaposlenih u razvijenim zemama toliko visoke jer to zavisi od stepena stručnosti, iskustva, zalaganja i, naravno, pozicije koju zaposleni ima u kompaniji. Naime, raspon zarada – od najniže do najviše – ponekad je ogroman. Tako u Nemačkoj ima zaposlenih koji zarađuju 600 evra mesečno, koliko i u Poljskoj, a u Japanu zarade startuju od oko 200 evra mesečno, što je veoma slično visini minimalne zarade u Srbiji, koja je oko 21.000 dinara. 

Prosečna primanja u razvijenim zemljama, u odnosu na Srbiju, daleko su viša. Naime, prosečna plata u Srbija je oko 45.000 dinara, što je manje od 400 evra. U Poljskoj je prosečna zarada oko 2.000 evra, Italiji oko 1.000 evra, Mađarskoj oko 950 evra, ali je u Nemačkoj viša od 3.500 evra, a u Austriji oko 3.000 evra.

Tako velike razlika u mesečnim primanjima, sasvim sigurno, dobar su motiv za one koji u potrazi za radnim mestom odlaze iz zemlje. Ipak, treba reći da u tim zemljama nije lako dobiti posao, kao i da je za visoku poziciju, koja donosi i visoka primanja, potrebno i mnogo godina rada i iskustva, kao i dobri rezultati rada. To je i razlog što se relativno mali broj ljudi, bez obzira na to odakle su, pozicionira tako visoko i zarađuje velike sume. Naime, najviše je onih koji se put inostranstva upute s namerom da tamo budu privremeno i odlučuju se da rade i na poslovima koji su daleko ispod njihovog stepena stručnosti, pa čak i potpuno van struke za koju su se školovali. Ipak, i na radnim mestima koja su u razvijenim zemljama najmanje plaćena – kao što je, recimo, posao negovateljice, kasirke, dadilje, vozača... zarade su daleko veća nego u Srbiji, i kreću se oko 1.000 evra.

D. Mlađenović

Nije nužno sve bolje

Iako su zarade u inostranstvu daleko više nego u Srbiji, mnogi građani naše zemlje koji rade van njenih granica ukazuju na to da one ne znače, nužno, daleko bolje uslove života. Naime, treba platiti sve neophodne troškove – od komunlanih do nabavke u prodavnicama, pa vrlo često u novčanicima ostane malo novca. To je, bez sumnje, i razlog što mnogi kažu da bi bilo idealno zarađivati van Srbije, a živeti i trošiti u njoj.