Рефинансирањем дела дуга Војводине до уштеде од 200 милиона

АП Војводине и растерећења буџета.По предлогу Покрајинске владе, једна одлука се односи на рефинансирање дела дуга Покрајине од око четири милијарде динара. Она ће, уз мање каматне стопе и грејс-период од године, растеретити буџет у 2017. и 2018. години, које су по постојећем дугу и најоптерећеније, а другу одлуку посланици треба да усвоје о ребалансу овогодишњег буџета.

Ради се о техничком ребалансу, који треба да обезбеди неопходне услове за спровођење предложене мере о смањењу трошкова задуживања Војводине. „Дневник” је тим поводом разговарао с потпредседником Покрајинске владе Ђорђем Милићевићем, који је био и председник Радне групе администрације Игора Мировића, формиране крајем августа у циљу реструктурирања дуга АП Војводине. Милићевић ће бити и известилац Покрајинске владе на седници покрајинског парламента  о предложеним мерама.

Колика је задуженост Војводине?

– Покрајинска влада, која је изабрана 20. јуна 2016. године, одмах по ступању на дужност предузела је низ мера и корака ради сагледавања затеченог стања у покрајинској администрацији, с посебним акцентом на анализу буyета АПВ. Констатујући чињеницу да је покрајински буџет знатно оптерећен обавезама по основу јавног дуга, Покрајинска влада је крајем августа 2016. године формирала Радну групу за реструктурирање јавног дуга, на чијем сам челу.

Радна група је имала за циљ да утврди укупан дуг по обиму и структури, да сагледа модел и мере за смањење трошкова задуживања кроз постизање нижих каматних стопа, али и да обезбеди равномерније оптерећење буџета у годинама отплате дуга. Укупан дуг на дан 29. септембар 2016. године је износио 9,14 милијарди динара, од чега је недоспела главница 8,7 милијарди, а укупне камате око милијарду.

Како је настао дуг?

– Настао је по више основа, а у највећој мери Покрајина се задужила за докапитализацију Развојне банке Војводине. Време је показало да то није био успешан посао, већ политички пројекат бивше Покрајинске владе, што потврђује и чињеница да је и након упумпавања више милијарди динара из покрајинског буџета Развојна банка Војводине отишла у стечај.

До кад дуг треба отплатити и колике су годишње обавезе пореских обвезника?

– Крајњи рок отплате је 2022. година, а годишње обавезе покрајинског буџета по основу отплате главнице дуга и доспелих камата варирају од године до године и крећу се од једне до две милијарде динара. То је изузетно велико оптерећење за буџет, па самим тим и за пореске обвезнике, те је један од закључака Радне групе да је кроз поступак рефинансирања дуга потребно обезбедити додатни грејс-период у отплати да би се и на тај начин ублажило то велико наслеђено финансијско оптерећење.

Покрајинска влада предложила је Скупштини Војводине да донесе одлуке о рефинансирању дела јавног дуга Војводине и ребалансу буyета за 2016. годину. Који ће бити ефекти тих мера?

– Директан ефекат тих мера биће уштеда у буџету од близу 200 милиона динара кроз постизање нижих каматних стопа на задужење. Свакако не мање важан ефекат ће се постићи растерећењем буџета у најоптерећенијим годинама отплате уговарањем грејс-периода. Тиме ће се у буџету АПВ обезбедити додатне паре за инвестиције. Заправо, највећи ефекат тог посла је што Покрајинска влада на тај начин успоставља модел управљања јавним финансијама који подразумева рационалност, ефикасност и штедљивост.

Ержебет Марјанов