Refinansiranjem dela duga Vojvodine do uštede od 200 miliona

AP Vojvodine i rasterećenja budžeta.Po predlogu Pokrajinske vlade, jedna odluka se odnosi na refinansiranje dela duga Pokrajine od oko četiri milijarde dinara. Ona će, uz manje kamatne stope i grejs-period od godine, rasteretiti budžet u 2017. i 2018. godini, koje su po postojećem dugu i najopterećenije, a drugu odluku poslanici treba da usvoje o rebalansu ovogodišnjeg budžeta.

Radi se o tehničkom rebalansu, koji treba da obezbedi neophodne uslove za sprovođenje predložene mere o smanjenju troškova zaduživanja Vojvodine. „Dnevnik” je tim povodom razgovarao s potpredsednikom Pokrajinske vlade Đorđem Milićevićem, koji je bio i predsednik Radne grupe administracije Igora Mirovića, formirane krajem avgusta u cilju restrukturiranja duga AP Vojvodine. Milićević će biti i izvestilac Pokrajinske vlade na sednici pokrajinskog parlamenta  o predloženim merama.

Kolika je zaduženost Vojvodine?

– Pokrajinska vlada, koja je izabrana 20. juna 2016. godine, odmah po stupanju na dužnost preduzela je niz mera i koraka radi sagledavanja zatečenog stanja u pokrajinskoj administraciji, s posebnim akcentom na analizu buyeta APV. Konstatujući činjenicu da je pokrajinski budžet znatno opterećen obavezama po osnovu javnog duga, Pokrajinska vlada je krajem avgusta 2016. godine formirala Radnu grupu za restrukturiranje javnog duga, na čijem sam čelu.

Radna grupa je imala za cilj da utvrdi ukupan dug po obimu i strukturi, da sagleda model i mere za smanjenje troškova zaduživanja kroz postizanje nižih kamatnih stopa, ali i da obezbedi ravnomernije opterećenje budžeta u godinama otplate duga. Ukupan dug na dan 29. septembar 2016. godine je iznosio 9,14 milijardi dinara, od čega je nedospela glavnica 8,7 milijardi, a ukupne kamate oko milijardu.

Kako je nastao dug?

– Nastao je po više osnova, a u najvećoj meri Pokrajina se zadužila za dokapitalizaciju Razvojne banke Vojvodine. Vreme je pokazalo da to nije bio uspešan posao, već politički projekat bivše Pokrajinske vlade, što potvrđuje i činjenica da je i nakon upumpavanja više milijardi dinara iz pokrajinskog budžeta Razvojna banka Vojvodine otišla u stečaj.

Do kad dug treba otplatiti i kolike su godišnje obaveze poreskih obveznika?

– Krajnji rok otplate je 2022. godina, a godišnje obaveze pokrajinskog budžeta po osnovu otplate glavnice duga i dospelih kamata variraju od godine do godine i kreću se od jedne do dve milijarde dinara. To je izuzetno veliko opterećenje za budžet, pa samim tim i za poreske obveznike, te je jedan od zaključaka Radne grupe da je kroz postupak refinansiranja duga potrebno obezbediti dodatni grejs-period u otplati da bi se i na taj način ublažilo to veliko nasleđeno finansijsko opterećenje.

Pokrajinska vlada predložila je Skupštini Vojvodine da donese odluke o refinansiranju dela javnog duga Vojvodine i rebalansu buyeta za 2016. godinu. Koji će biti efekti tih mera?

– Direktan efekat tih mera biće ušteda u budžetu od blizu 200 miliona dinara kroz postizanje nižih kamatnih stopa na zaduženje. Svakako ne manje važan efekat će se postići rasterećenjem budžeta u najopterećenijim godinama otplate ugovaranjem grejs-perioda. Time će se u budžetu APV obezbediti dodatne pare za investicije. Zapravo, najveći efekat tog posla je što Pokrajinska vlada na taj način uspostavlja model upravljanja javnim finansijama koji podrazumeva racionalnost, efikasnost i štedljivost.

Eržebet Marjanov