Боб Живковић: Цртежи су мој начин комуницирања

Новосађанима, многи су, заправо, тек тада имали први пут прилику да га виде уживо, јер Боб, како је и сам рекао, не воли да путује, па ни да често навраћа у наш град. Гледајући илустрације које су обележиле Живковићев дугогодишњи опус рада и слушајући његове приче, Трибину младих испуњавали су само смех и позитивна енергија.

Премда је Боб јавна личност, звезда уз коју су одрасле многе генерације, себе не доживљава тако. Каже да не црта због славе, већ зато што је створен за то. А све остало? Све остало је, рећи ће – глупо. Нарочито (му) је глупо што је имао тројку из ликовног!

– Цртање је лична ствар и то радим због себе – каже Добросав, признајући да никад не даје радове којима и сам није задовољан. –  Ја нисам добар говорник, па су цртежи мој начин комуницирања. Имам о свему став, па о свему имам и цртеж.

Мада наглашава и да не црта о политици јер му она, како објашњава, „иде на нерве и није му смешна, већ трагична”. Стога је многима познат искључиво по цртежима за децу са страна “Тик-така”, “Зеке”, а понајвише “Политикиног забавника”, с којим, нажалост, не сарађује већ годину дана. Али зато је редовни илустратор „Креативног центра”, а најрадије издваја сарадњу са књижевницом и његовом добром пријатељицом Јасминком Петровић.

– Постоји тренд да људи илуструју оно што је написано у неком тексту, а ја нацртам оно што недостаје или својим цртежом дам свој одговор, коментар на неки текст, или акцентујем нешто што је најчудније у причи – објашњава Боб.

Присећајући се како је био залуђен цртањем морбидних ствари и илустрацијама за текстове о научној фантастици, почео је на крају да црта и за децу. А данас је, смеје се, препознатљив по „брадавицама и длакама”. Јер, код њега је и еротика смешна. Ипак, није ни Бобу све тако идеално и комично.

– Нисам ожењен, нисам никад отишао на фудбалску утакмицу или је гледао на ТВ-у, не знам да скувам ручак, не знам да заменим сијалицу или осигурач, јер док су сви остали радили такве ствари, ја сам само цртао - каже Добросав, наводећи да је, због велике диоптрије коју носи, „једини слепи илустратор у Србији”, као и да су данас сва деца талентованија од њега. – Ужасно је проблематично када ти је посао да будеш најбољи. Али  шта ћу кад волим паре, боже ме ’прости.

Леа Радловачки