Држава на мафију шаље ударне тимове

тероризма и корупције, чија примена ће почети 1. марта 2018. године. Тај законски акт предвиђа и могућност оснивања ударних тимова под руководством тужиоца, који ће се бавити посебно компликованим финансијским истрагама.

Ударни тимови постојаће у посебним одељењима виших јавних тужилаштава за сузбијање корупције с циљем да раде на откривању и гоњењу кривичних дела. Њих образује тужилац, односно надлежни виши тужилац. У састав ударне групе именују се чланови из реда запослених у државним и другим органима.

Тим законом биће регулисано и питање рада финансијских форензичара који ће бити задужени да помажу тужиоцима у истрагама финансијског криминала. Он омогућава формирање специјализованих државних органа за борбу против корупције, унапређује сарадњу између државних органа да би кривични поступак за корупцију био брз, ефикасан и да јавни тужиоци подносе квалитетне оптужнице суду које су лако одбрањиве.

Важећи Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању оганизованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела донет је 2002. године и до сада је више пута мењан. Тим законом образовани су држави органи који су надлежни за сузбијање кривчних дела организованог криминала, корупције и других посебно тешких крвичних дела. Међутим, у раду тих држвих органа уочени су недостаци, што захтева редефинисање њихове организационе структуре, односно законског уређења. Постојећи унутрашњи правни оквир не прописује одговарајуће механизме за повезивање широког круга државних органа и концентрације стручног знања које би, у зависности од сваког конкретног предмета, јавном тужиоцу пружало јаку потпору, не само за спровођење истраге већ и даље током судског поступка, све до правоснажног окончања. Доношење тог закона је и обавеза Србије на европском путу, али и потреба да се испрати Стратегија истраге финансијског криминала.

Предложени закон садржи девет глава: уводне одредбе, организацију и надлежност државних органа, службу финансијске форензике, сарадњу државних органа, обуку, податке о имовном стању и безбедносне провере лица које раде у том сектору и чување тајних података. За спровођење закона задужени су Тужилаштво за организовани криминал, МУП, Посебно одељење Вишег суда у Београду за организовани криминал, Посебно одељење Апелационог суда у Београду за организовани криминал, као и Посебна притворска јединица Окружног затвора у Београду.

Виши суд у Београду биће надлежан у првом степену. За поступање у предметима из домена организованог криминала, корупције и тероризма основаће се четири центра у виду посебних одељења виших тужилаштва на територији четири Апелациона јавна тужилаштва, односно посебна одељења виших тужилаштава у Београду, Краљеву, Нишу и Новом Саду. 

По предлогу, у одељењу Вишег тужилаштва у Новом Саду 2018. године биће укупно 38 запослених, од чега 20 заменика јавног тужиоца, осам тужилачких помоћника и десет записничара. У 2019. години биће запослено још седам лица, колико и 2020. и 2021. Планира се да 2021. године у Новом Саду буде укупно 59 запослених који раде на сузбијању организованог криминала, корупције и тероризма.

Лица која обављању послове у тим посебним организационим једницама подлегаће провери имовног стања. Том провером биће обухваћена и с њима повезана лица: супружници – брачни или ванбрачни и малолетна деца уколико живе у истом породичном домаћинству. Другим речима, за све њих мора пре ступања на дужност да буде предата тачна и истинита имовинска карта.

С друге стране, МУП и БИА моћи ће да обављају безбедносне провере лица која обављају функцију без њиховог знања, и то пре ступања на функцију, током функције и годину по њеном престанку. Посебна пажња законским предлогом посвећена је заштити података јер ће лица која обављају проверу имати обавезу да све прикупљене податке чувају као тајне и неће имати права да износе податке из предистражног поступка.

Тим законом уводе се и службеници за везу. По једног службеника за везу мораће да имају Пореска управа, Управа царина, НБС, Управа за спречавање прања новца, Агенција за привредне регистре, Централни регистар депо и клиринг хартија од вредности, ДРИ, Републички геодетски завод, Агенција за борбу против корупције, Републички фонд ПИО, Републички фонд за здравствено осигурање, Републичка дирекција за имовину и Управа за јавне набавке.

Љ. Малешевић

Служба финансијске форензике

У Тужилаштву за организовани криминал и посебним одељењима виших јавних тужилаштва може бити образована служба финансијске форензике. Те послове обављаће финансијски форензичари. Они помажу јавном тужиоцу у анализи токова новца и финансијских трансакција у циљу кривичног гоњења.

Финансијски форензичар је, по том акту, државни службеник који поседује посебна стручна знања из области финансија, рачуноводства, ревизије, банкарског, берзанског и привредног пословања, а који је завршио и специјализовану обуку у Правосудној академији из области кривичног права.