Država na mafiju šalje udarne timove

terorizma i korupcije, čija primena će početi 1. marta 2018. godine. Taj zakonski akt predviđa i mogućnost osnivanja udarnih timova pod rukovodstvom tužioca, koji će se baviti posebno komplikovanim finansijskim istragama.

Udarni timovi postojaće u posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije s ciljem da rade na otkrivanju i gonjenju krivičnih dela. Njih obrazuje tužilac, odnosno nadležni viši tužilac. U sastav udarne grupe imenuju se članovi iz reda zaposlenih u državnim i drugim organima.

Tim zakonom biće regulisano i pitanje rada finansijskih forenzičara koji će biti zaduženi da pomažu tužiocima u istragama finansijskog kriminala. On omogućava formiranje specijalizovanih državnih organa za borbu protiv korupcije, unapređuje saradnju između državnih organa da bi krivični postupak za korupciju bio brz, efikasan i da javni tužioci podnose kvalitetne optužnice sudu koje su lako odbranjive.

Važeći Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju oganizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela donet je 2002. godine i do sada je više puta menjan. Tim zakonom obrazovani su državi organi koji su nadležni za suzbijanje krivčnih dela organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krvičnih dela. Međutim, u radu tih držvih organa uočeni su nedostaci, što zahteva redefinisanje njihove organizacione strukture, odnosno zakonskog uređenja. Postojeći unutrašnji pravni okvir ne propisuje odgovarajuće mehanizme za povezivanje širokog kruga državnih organa i koncentracije stručnog znanja koje bi, u zavisnosti od svakog konkretnog predmeta, javnom tužiocu pružalo jaku potporu, ne samo za sprovođenje istrage već i dalje tokom sudskog postupka, sve do pravosnažnog okončanja. Donošenje tog zakona je i obaveza Srbije na evropskom putu, ali i potreba da se isprati Strategija istrage finansijskog kriminala.

Predloženi zakon sadrži devet glava: uvodne odredbe, organizaciju i nadležnost državnih organa, službu finansijske forenzike, saradnju državnih organa, obuku, podatke o imovnom stanju i bezbednosne provere lica koje rade u tom sektoru i čuvanje tajnih podataka. Za sprovođenje zakona zaduženi su Tužilaštvo za organizovani kriminal, MUP, Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal, kao i Posebna pritvorska jedinica Okružnog zatvora u Beogradu.

Viši sud u Beogradu biće nadležan u prvom stepenu. Za postupanje u predmetima iz domena organizovanog kriminala, korupcije i terorizma osnovaće se četiri centra u vidu posebnih odeljenja viših tužilaštva na teritoriji četiri Apelaciona javna tužilaštva, odnosno posebna odeljenja viših tužilaštava u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu. 

Po predlogu, u odeljenju Višeg tužilaštva u Novom Sadu 2018. godine biće ukupno 38 zaposlenih, od čega 20 zamenika javnog tužioca, osam tužilačkih pomoćnika i deset zapisničara. U 2019. godini biće zaposleno još sedam lica, koliko i 2020. i 2021. Planira se da 2021. godine u Novom Sadu bude ukupno 59 zaposlenih koji rade na suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma.

Lica koja obavljanju poslove u tim posebnim organizacionim jednicama podlegaće proveri imovnog stanja. Tom proverom biće obuhvaćena i s njima povezana lica: supružnici – bračni ili vanbračni i maloletna deca ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu. Drugim rečima, za sve njih mora pre stupanja na dužnost da bude predata tačna i istinita imovinska karta.

S druge strane, MUP i BIA moći će da obavljaju bezbednosne provere lica koja obavljaju funkciju bez njihovog znanja, i to pre stupanja na funkciju, tokom funkcije i godinu po njenom prestanku. Posebna pažnja zakonskim predlogom posvećena je zaštiti podataka jer će lica koja obavljaju proveru imati obavezu da sve prikupljene podatke čuvaju kao tajne i neće imati prava da iznose podatke iz predistražnog postupka.

Tim zakonom uvode se i službenici za vezu. Po jednog službenika za vezu moraće da imaju Poreska uprava, Uprava carina, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti, DRI, Republički geodetski zavod, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond PIO, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu i Uprava za javne nabavke.

LJ. Malešević

Služba finansijske forenzike

U Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštva može biti obrazovana služba finansijske forenzike. Te poslove obavljaće finansijski forenzičari. Oni pomažu javnom tužiocu u analizi tokova novca i finansijskih transakcija u cilju krivičnog gonjenja.

Finansijski forenzičar je, po tom aktu, državni službenik koji poseduje posebna stručna znanja iz oblasti finansija, računovodstva, revizije, bankarskog, berzanskog i privrednog poslovanja, a koji je završio i specijalizovanu obuku u Pravosudnoj akademiji iz oblasti krivičnog prava.