Немар води у смрт

и возних средстава. Они подсећају на то да су протеклог викенда две особе погинуле својом непажњом, и напомињу да се 99 одсто несрећа на пругама и путним прелазима дешава искључиво због несавесног понашања возача друмских возила и неопреза пешака.

У суботу, 5. новембра, нешто пре поноћи, у станици Јагодина настрадао је шеснаестогишњак који се попео на вагон и ухватио за жицу контактне мреже, не знајући да је у њој 25 КВ струје која га је усмртила.Још један трагичан догађај са смртним исходом догодио се у недељу, 6. новембра, око поднева, на путном прелазу обезбеђеном полубраницима, између станица Ђумис и Корман, када је мотоциклиста покушао да пређе пругу, заобилазећи спуштене полубранике.



Возачи друмских возила обично превиде чињеницу да воз не може у тренутку да закочи, подсећају из „Инфраструктуре железнице Србије”.Од укупно 2.158 путних прелаза на територији Србије, 20 одсто је обезбеђено савременом сигнално-сигурносном опремом, а осталих 80 одсто знаковима друмске сигнализације, што значи да нема необезбеђених путних прелаза. У случају квара рампе, подсећају, безбедност учесника у саобраћају свакако није угрожена јер се саобраћај возова обавља у складу с важећим железничким прописима.



„Инфраструктура железнице Србије” а. д. започела је прошлог месеца акцију „Опрез! Изабери живот”, у оквиру које у основним школама широм Србије одржавају презентације интерактивног карактера.У тој компанији предочавају да безбедност саобраћаја на путним прелазима, у највећем броју случајева, није само железничко техничко питање, већ најчешће питање самодисциплине и саобраћајне културе возача и пешака. По подацима који су приближно исти у последњих неколико година, „Железнице Србије” су одговорне за свега три до четири одсто несрећа на путним прелазима.

Возачи друмских возила или уопште не гледају и не осматрају пругу приликом преласка преко ње, или предузимају ризична и опасна кретања мимоилазећи путопрелазне полубранике, не поштују светлосну сигнализацију те прелазе преко пруге пруге иако је уређај за обезбеђење саобраћаја већ спуштен. Неретко се догађа да се путнички аутомобили заглављују у колосеку или слете с коловоза у зону пруге, наводе у „Железницама Србије”.



Чести су и случајеви бахатости и самоуверености возача који се упуштају у критичне и опасне радње. Још је у сећању да су током једне године бахати возачи друмских возила само на једном путном прелазу у Батајници више од 100 пута сломили бранике, покушавајући да се провуку испод спуштених рампи. Они често заборављају, или не знају, да је зауставни пут железничке композиције између 700 и 1.000 метара и да, ма како воз изгледао удаљено, ниједна тренутна реакција није могућа.



Петина путних прелаза обезбеђена је најсавременијом сигнално-сигурносном опремом као што су браници и полубраници, а остали знацима друмске сигнализације – „Андрејиним крстом” и знаком „стоп”. Сагледавајући све економске и технолошке аспекте у „Железницама” наглашавају да није реално да сви путни прелази буду осигурани аутоматским уређајима. Таква пракса није забележена ни у много богатијим и савременијим железницама, а ни у далеко развијенијим државама, у којима се много више улаже и у железницу и у железнички саобраћај, предочавају у том јавном предузећу.



Изградња сигналног уређаја, на путном прелазу у близини железничког службеног места где уређајем рукује железнички радник из станице, стаје око 120.000 евра, а изградња новог уређаја на путном прелазу на отвореној прузи зависи од нивоа техничке опремљености пруге и стаје од око 150.000 до 200.000 евра. Цена опремања електронског путног прелаза може бити и виша од наведених, што зависи од сложености саобраћајне ситуације, наводе из „Железница Србије”.



Н. С. Х.