Nemar vodi u smrt

i voznih sredstava. Oni podsećaju na to da su proteklog vikenda dve osobe poginule svojom nepažnjom, i napominju da se 99 odsto nesreća na prugama i putnim prelazima dešava isključivo zbog nesavesnog ponašanja vozača drumskih vozila i neopreza pešaka.

U subotu, 5. novembra, nešto pre ponoći, u stanici Jagodina nastradao je šesnaestogišnjak koji se popeo na vagon i uhvatio za žicu kontaktne mreže, ne znajući da je u njoj 25 KV struje koja ga je usmrtila.Još jedan tragičan događaj sa smrtnim ishodom dogodio se u nedelju, 6. novembra, oko podneva, na putnom prelazu obezbeđenom polubranicima, između stanica Đumis i Korman, kada je motociklista pokušao da pređe prugu, zaobilazeći spuštene polubranike.



Vozači drumskih vozila obično previde činjenicu da voz ne može u trenutku da zakoči, podsećaju iz „Infrastrukture železnice Srbije”.Od ukupno 2.158 putnih prelaza na teritoriji Srbije, 20 odsto je obezbeđeno savremenom signalno-sigurnosnom opremom, a ostalih 80 odsto znakovima drumske signalizacije, što znači da nema neobezbeđenih putnih prelaza. U slučaju kvara rampe, podsećaju, bezbednost učesnika u saobraćaju svakako nije ugrožena jer se saobraćaj vozova obavlja u skladu s važećim železničkim propisima.



„Infrastruktura železnice Srbije” a. d. započela je prošlog meseca akciju „Oprez! Izaberi život”, u okviru koje u osnovnim školama širom Srbije održavaju prezentacije interaktivnog karaktera.U toj kompaniji predočavaju da bezbednost saobraćaja na putnim prelazima, u najvećem broju slučajeva, nije samo železničko tehničko pitanje, već najčešće pitanje samodiscipline i saobraćajne kulture vozača i pešaka. Po podacima koji su približno isti u poslednjih nekoliko godina, „Železnice Srbije” su odgovorne za svega tri do četiri odsto nesreća na putnim prelazima.

Vozači drumskih vozila ili uopšte ne gledaju i ne osmatraju prugu prilikom prelaska preko nje, ili preduzimaju rizična i opasna kretanja mimoilazeći putoprelazne polubranike, ne poštuju svetlosnu signalizaciju te prelaze preko pruge pruge iako je uređaj za obezbeđenje saobraćaja već spušten. Neretko se događa da se putnički automobili zaglavljuju u koloseku ili slete s kolovoza u zonu pruge, navode u „Železnicama Srbije”.



Česti su i slučajevi bahatosti i samouverenosti vozača koji se upuštaju u kritične i opasne radnje. Još je u sećanju da su tokom jedne godine bahati vozači drumskih vozila samo na jednom putnom prelazu u Batajnici više od 100 puta slomili branike, pokušavajući da se provuku ispod spuštenih rampi. Oni često zaboravljaju, ili ne znaju, da je zaustavni put železničke kompozicije između 700 i 1.000 metara i da, ma kako voz izgledao udaljeno, nijedna trenutna reakcija nije moguća.



Petina putnih prelaza obezbeđena je najsavremenijom signalno-sigurnosnom opremom kao što su branici i polubranici, a ostali znacima drumske signalizacije – „Andrejinim krstom” i znakom „stop”. Sagledavajući sve ekonomske i tehnološke aspekte u „Železnicama” naglašavaju da nije realno da svi putni prelazi budu osigurani automatskim uređajima. Takva praksa nije zabeležena ni u mnogo bogatijim i savremenijim železnicama, a ni u daleko razvijenijim državama, u kojima se mnogo više ulaže i u železnicu i u železnički saobraćaj, predočavaju u tom javnom preduzeću.



Izgradnja signalnog uređaja, na putnom prelazu u blizini železničkog službenog mesta gde uređajem rukuje železnički radnik iz stanice, staje oko 120.000 evra, a izgradnja novog uređaja na putnom prelazu na otvorenoj pruzi zavisi od nivoa tehničke opremljenosti pruge i staje od oko 150.000 do 200.000 evra. Cena opremanja elektronskog putnog prelaza može biti i viša od navedenih, što zavisi od složenosti saobraćajne situacije, navode iz „Železnica Srbije”.



N. S. H.