Храбра девојка у колицима скакала падобраном из авиона

изграђен рехабилитациони центар за младе, и онда када је алармирала друштво и указала на чињеницу да на зрењанинском Техничком факултету “Михајло Пупин”, на којем студира, не постоји лифт, због чега студенти са инвалидитетом нису у могућности да присуствују предавањима која се одржавају у просторијама на спрату.

Окрутна игра судбине приковала је Милицу Кнежевић за инвалидска колица. Какву јој замку спрема живот ова весела и насмејана девојка спознала је 10. маја 2009. године, када је доживела саобраћајну несрећу која јој је заувек променила планове. Не слутећи ништа, Милица је тог дана са оцем кренула на пут који је свој трагичан епилог добио у београдском Ургентном центру. У друмској несрећи задобила је тешке повреде главе и кичменог стуба. Од тада је везана за инвалидска колица. Али, то је и даље не спречава да испуњава своје животне снове. Факултет је уписала, и тамо ниже само десетке, од рехабилитационог центра не одустаје, а сада је учинила и оно о чему је дуго сањала и тражила начина да изведе – искочила је падобраном из авиона са висине од 3.000 метара! Храбра Милица одавно машта о падобранству, изненада је искрсла прилика, коју је она оберучке прихватила.

- Са падобранским експертом Слободаном Марковићем пријатељ сам на Фејсбуку и контактирала сам га са питањем да ли су некада радили скокове са особама са инвалидитетом, јер ми је то одавно жеља. Захваљујући њему и ангажовању још неколико дивних људи практично смо све реализовали за дан и по. Испунила сам своју велику жељу – говори Милица, након скока који је организован на аеродрому Лисичији јарак, код Београда.

Није било ни треме, нити страха, вели Милица, додајући да је било много адреналина, због чега ће подухват покушати да понови. У томе ће је подржати и човек који је са њом извео тандем скок, Слободан Марковић, иначе секретар у падобранском клубу “Грифон” из Београда. Милица и он скакали су из “Цесне 182”, који им је уступила ЈАТ привредна авијација, у чијем је поседу тај ваздухоплов.

- Били смо максимално опрезни јер Милица нема контролу у доњим екстремитетима, али смо скок извели успешно уз патент нашег земљака, Зрењанинца Павла Миленовића, који је конструисао панталоне за безбедан скок уз помоћ инструктора, Све је прошло без проблема, а она је показала велику храброст и присебност – надовезује се Слободан.

Иако су јој прогнозирали да ће остатак живота провести у кревету, уз минималне шансе да ће померати било који део тела, млада девојка није се на то обазирала, па је упорно радила на свом опоравку, померајући изнова границе могућег. Поред терапија и вежби, успела је да се бави роњењем и стоним тенисом, да слика и израђује разне предмете, почела је поново да плива у базену. Опробала се и у веслању, у кајаку, плесу у колицима, играла је рагби у колицима и пробала парасејлинг, о чему пише на свом блогу “Изабери да живиш”… Уз све то, ова упорна девојка ради и на свом образовању. Она је падобранским скоком наградила себе за успешно завршену прву годину студија на Техничком факултету “Михајло Пупин” у Зрењанину,  на којем студира софтверско инжењерство. И то са просеком оцена 10.

Жељко Балабан

Лифт ка знању

- Зацртала сам као циљ да завршим студије информатике и нисам пристала да ме у науму спречи чињеница што сам везана за инвалидска колица. Било је проблема, јер осим приступа приземљу факултета за више спратове нема лифта нити начина да се доспе инвалидским колицима, али била сам упорна, и ја и моје колеге које су ми помагали. Због тога ћу наставити да се залажем да се на факултету коначно угради лифт који би био од помоћи не само мени, већ и другим колегама који су у инвалидским колицима. А ове године се уписао и један такав студент из Банатског Двора и мислим да ће сада на факултету морати да решавају горући проблем несметаног приступа и особама са инвалидитетом – закључује Милица.

Сан једне Милице

Факултет је уписала, и тамо ниже само десетке, од рехабилитационог центра не одустаје, а сада је учинила и оно о чему је дуго сањала и тражила начина да изведе – искочила је падобраном из авиона са висине од 3.000 метара! Храбра Милица одавно машта о падобранству, изненада је искрсла прилика, коју је она оберучке прихватила.