У сивој зони се попије 90 одсто српске ракије

У Србији је почела сезона печења ракије, а и код нас и у Европи битка се води због сиве зеоне и сумњивог квалитета жестоких и мање жестоких алкохолних пића.

Због раста продаје лажних жестоких пића и вина, владе чланица Европске уније годишње губе више од милијарду евра, као и више од 20.000 радних места, директно или индиректно. Уз то је опасност од пића набављених на црном тржишту по јавно здравље велика. Шверц и продаја лажних пића процветали су након што су европске владе, погођене кризом, повећале порезе па се отуд сектор производње жестоких пића и вина у ЕУ, којим доминирају мала и средња предузећа с по десет запослених, залаже за смањење пореза на алкохол као начин за сузбијање црног тржишта.

Највећи губитак бележи Шпанија – 263 милиона евра годишње, Италија – 162, Немачка – 140 и Француска – 136 милиона евра. То су и државе које су, погођене економском кризом и политиком штедње, одлучиле да до „свежег“ новца дођу повећањем акциза на алкохол, а то је за последицу имало све већи број грађана ЕУ који су се окренули црном тржишту где су алкохолна пића јевтинија. Другим речима, повећање пореза било је плодно тло за процват црног тржишта и пред државама ЕУ је сада велика борба за легалну продају жестоких пића и вина, али и заустављање лажног, односно фалсикованог алкохола.

Од почетка ове године у Србији се примењује нови Закон о алкохолним пићима, који омогућава грађанима да легално продају ракију преко регистрованих произвођача, али и да лакше отворе своје дестилерије, али још увек нема података о томе како се он примењује у пракси и да ли се примењује.

Председник Националне асоцијације произвођача ракије Србије „Српска ракија” Вукосав Томашевић изјавио је да се у Србији годишње произведе око 60 милиона литара ракије, али да је 90 одсто жестине настало на црном тржишту, где се и продаје. Он истиче и да заправо од 50 до 60 одсто онога што се декларише као ракија заправо то није и да је због тога нови закон први пут ракију дефинисао искључиво као производ од воћа, али и увео ред на тржиште ракије.

– Национална асоцијација произвођача ракије „Српска ракија” била је активно укључена у припрему закона, који је прошао и контролу ЕУ, а то значи да је у потпуности усаглашен с европским принципима и праксом у производњи јаких алкохолних пића – рекао је Томашевић. – Тим законом произвођач се враћа у легалне законске токове – до сада су они могли да производе ракију само за своје потребе и нису могли легално да је продају. Више нема ни непотребних бирократских препрека које су оптерећивале произвођаче. Суштина је да се уводи пракса европског законодставства, односно држава не забрањује производњу, али у сваком тренутку има контролу здравствене исправности производа и протока робе и новца.

Љ. Малешевић

Намети праве проблем

Разлог за велики проценат илегалне ракије и другог алкохолног пића био је и претходни Закон о алкохолним пићима, донет 2009. године, по којем су намети за регистроване произвођаче били велики, због чега су они масовно прешли у илегалу. Наиме, број регистрованих произвођача последњих година пао је с 2.000 на 300, али то не значи да они који су избрисани са списка легалних нису наставили да производе и продају алкохолна пића на црном тржишту. Да је то тако, потврђује и податак да је Одељење Пољопривредне инспекције Министарства пољопривреде за вино, ракију, алкохолна и безалкохолна пића само октобра прошле године ставило ван промета 1.379 литара пића, изрекло 144 казнених и 256 управних мера и то само за један месец контроле угоститељских објеката и пијаца у Србији.