Циљ је да издвајања за културу приближимо европском просеку

 и односе са верским заједницама, таква перцепција, нажалост, није без покрића.

– И она не може да се промени било чијим, па ни мојим обећањима, чак и када су она најискренија – истиче професор Штаткић у интервјуу „Дневнику”. – Јер, издвајања за све области друштвеног живота, па и за област културе, неизбежно и директно зависе од економског опоравка Србије, а тиме и Војводине. Актуелна републичка Влада је, на срећу, тај опоравак  успешно започела и он ће, сигуран сам, бити настављен. Томе, озбиљном и промишљеном политиком, допринос у својим оквирима даје и нова Покрајинска влада, а све то отвара простор да се и за културу издвајају значајнија средства. Оно што је, не само због перцепције јавности о којој ви говорите веома, веома битно, јесте чињеница да и ова Покрајинска влада, и њен председник Игор Мировић, изванредно разумеју значај културе. 

Значи ли то да се да се већ у покрајинском буџету за 2017. годину могу очекивати већа издвајања за културу?

– Верујем да ће бити тако. Уосталом, протекле седмице Скупштина Војводине је, на предлог Покрајинске владе, усвојила ребаланс овогодишњег буyета и већ у том ребалансу су, и када је о култури реч, направљени озбиљни помаци и решено финансирање неколико изузетно важних, а запостављених питања из наше области. Сада нам предстоји припрема буyета за наредну годину и ми ћемо учинити све да се проценат издвајања за културу приближи европском просеку. Али није важно само повећати издвајања за културу, важно је да новац који за њу буде издвојен, и то посебно истичем, мора да се усмерава на оно што заиста вреди, на оно што је врхунски одраз нашег идентитета и наше креативности, оно што ће бити јаче од сваке ефемерности и што ће да претраје у времену, за радост и на радост генерација које долазе. Не почива ли, уосталом, цела наша цивилизација управо на непролазним духовним и уметничким узлетима својих највећих појединаца, настајалим кроз векове и неретко у временима тежим и сиромашнијим од наших, а којима се сви и данас дивимо?

Поједине области уметничког стваралаштва реално су већ годинама на маргини: филмови се готово уопште не снимају, млади композитори стварају али се њихова дела ретко изводе, књижевна продукција опстаје захваљујући ентузијазму аутора а не тиражима књига... Може ли се и како то променити?

– Све што радимо и што ћемо да радимо, има циљ да се то промени. Зато смо три области – књижевност, музичко стваралаштво и ликовну уметност – означили као три кључна поља нашег деловања, зато су већ јасно дефинисани и, у мери у којој је то сада могуће, почели и да се реализују ти приоритети, попут неупоредиво значајније подршке издавачкој делатности, подршке издаваштву у музици, које готово да није ни постојало, те откупу дела из области ликовне уметности са позивних конкурса које ћемо расписивати... Али, све то ће бити рађено по јасним и искључиво уметничким критеријумима, много вишим од оних који су важили до сада. И у једном, рекао бих, потпуно новом оквиру, са једним новим усмерењем, а то је својеврсна реафирмација српског културног идентитета у Војводини. Јер, зар није баш овај део нашег националног корпуса, нарочито у 19. веку, али и доцније, био темељ готово целокупног српског културног, па и националног идентитета? И зар није, деценијама, у нашој Покрајини највише занемариван управо културни идентитет већинског, српског народа? Јесте и то је једно неприродно стање, то је својеврстан, вештачки направљен парадокс, који просто не може да траје.  Али, да ни овде не буде никакве забуне: то не значи да ми нећемо максимално подржавати неговање и развој других идентитета, који граде цео војвођански културни спектар и дају му додатне, раскошне нијансе. Напротив, будите сигурни да ћемо то чинити више, а рекао бих и искреније него што је то чињено до сада.

Српско народно позориште у нову сезону креће са новом управом, а ви сте изјавили да очекујете и значајан помак у репертоарској политици. Постоје ли у том смислу и неке смернице?

– То је управо нови оквир о којем сам говорио у одговору на ваше претходно питање.  Уз Народно позориште у Београду, СНП је један од два национална театра у нашој земљи и то, у сва три сегмента који га чине – драми, балету и опери - треба да буде у пуном смислу тих речи, што, наравно, не искључује отвореност за све савремене позоришне тенденције. Али, суштина и основно утемељење тих тенденција треба да буде уметност, а не политика и друге, надам се да то није прејака реч, приземне ствари. Политика је уметности непотребна, уметност се бави собом и само тако настају ненадмашна и непролазна остварења о којима сам већ говорио. Због значаја СНП, ми смо и покренули иницијативу о доношењу новог закона о националним позориштима, у складу са програмским определењима нове Покрајинске владе и у тој установи, као и у Војвођанском симфонијском оркестру, Заводу за културу Војводине и другим институцијама културе чији оснивач је АП Војводина, започет је процес реорганизације и рационализације, као и редефинисања програмских концепата. 

Београдска филхармонија је од домаћих композитора за ову сезону поручила пет дела. Може ли то бити путоказ Војвођанског симфонијског оркестра у некој перспективи, али и за СНП када су у питању опера, балет и драма? Или су ограничене финансије ипак превелика препрека?

– Наше генерално определење, које подразумева неговање и афирмисање пре свега националног стваралаштва ће, разуме се, важити и у овој области. На томе смо, заправо, већ почели да радимо, а први корак је био договор да у програму сваког будућег концерта Војвођанског симфонијског оркестра буде бар једно дело неког од наших композитора.  Наредни корак биће позивни конкурси које ћемо расписавати већ од наредне, 2017. године, и који ће, уверен сам, бити не само подстицај нашим композиторима, него и потврда да је подршка музичком стваралаштву стратешко и трајно определење и нашег Секретаријата, и Покрајинске владе. 

Покрајинска влада је као један од својих приоритета зацртала изградњу нове зграде РТВ-а. Да ли је планирани рок од три године преоптимистичан, када се има у виду чињеница да је изградња потпуно новог објекта, а поготово његово опремање савременом техником, објективно потребно доста пара?

– Мислим да је рок реалан и да ће бити испоштован. У то ме уверава студиозност са којом је Покрајинска влада приступила том заиста великом, али и изузетно важном подухвату, као и одлучност да можда најзначајнији стуб информативног система Покрајине коначно добије своју зграду. Уосталом, први конкретни кораци су већ предузети: за уклањање остатака срушене зграде на Мишелуку су обезбеђена 193 милиона динара, следи израда пројектне документације за нову, а потом и њена градња. Коначно, о озбиљности приступа решавања нечега што, будимо објективни, није требало ни да чека 19 година да буде решено, говори и чињеница да се у то укључила и Влада Републике Србије, као и Град Нови Сад. Верујем да ће управо нова зграда РТВ бити права потврда исправности и важности идеје о окупљању око пројеката на којем председник Мировић толико инсистира и које је, на штету грађана Војводине, у претходним годинама недостајало.

Медији у мањим срединама суочавају се са озбиљним проблемима. Може ли се и како изаћи из зачараног круга у којем би, с једне стране, држава (дакле и општине) морала да изађе из медија, с друге стране изостаје комерцијалан интерес приватног капитала за ове медије, а са треће је евидентна потреба тих средина да буду информисани о за локал значајним догађајима?

– Није заинтересованост приватног капитала увек недостајала, али није увек дала прави резултат, није унапређивала ниво информисања у локалним самоуправама, мада има и супротних примера, али они, нажалост, нису преовлађујући. Оно што, у садашњим оквирима, ми као секретаријат можемо да учинимо јесте да преко конкурса које расписујемо финансијски подржимо производњу медијских садржаја и на локалном нивоу, наравно ако они заиста доприносе унапређењу јавног информисања. Конкурси за то биће расписани већ почетком наредне године.

Генерално, да ли се планирају другачији модели доделе средстава на конкурсима?

– То је једини оквир у којем сада може, а самим тим и мора да се функционише. Оно о чему ћемо ми посебно водити рачуна јесте да се при расподели средстава у ма којој од области коју суфунансирамо то, како сам већ нагласио, чини по највишим професионалним критеријумима.  Мислим да, када је о овоме реч, ваља много више размишљати и радити на повезивању на локалном и регионалном, али и на ширем плану. 

Мирослав Стајић

Брига о верским објектима

Када је реч о верским заједницама, да ли су маркирани неки проблеми које би изискивали хитне мере и Секретаријата и Владе?

– Ту је практично све хитно, јер велики број изузетно значајних верских објеката је у лошем стању и реконструкција им је неопходна. У току је попис таквих објеката, а само илустрације ради православни храм у Мартоношу код Кањиже датира још с краја 14. века, најстарији је на територији Епархије бачке и његово пропадање мора да се заустави. Наше активности у тој области ће, дакле, бити усмерене пре свега на реконструкцију постојећих верских објеката, посебно оних чији културно-историјски значај је већи. То, разуме се, важи за објекте свих традиционалних верских заједница.