Cilj je da izdvajanja za kulturu približimo evropskom proseku

 i odnose sa verskim zajednicama, takva percepcija, nažalost, nije bez pokrića.

– I ona ne može da se promeni bilo čijim, pa ni mojim obećanjima, čak i kada su ona najiskrenija – ističe profesor Štatkić u intervjuu „Dnevniku”. – Jer, izdvajanja za sve oblasti društvenog života, pa i za oblast kulture, neizbežno i direktno zavise od ekonomskog oporavka Srbije, a time i Vojvodine. Aktuelna republička Vlada je, na sreću, taj oporavak  uspešno započela i on će, siguran sam, biti nastavljen. Tome, ozbiljnom i promišljenom politikom, doprinos u svojim okvirima daje i nova Pokrajinska vlada, a sve to otvara prostor da se i za kulturu izdvajaju značajnija sredstva. Ono što je, ne samo zbog percepcije javnosti o kojoj vi govorite veoma, veoma bitno, jeste činjenica da i ova Pokrajinska vlada, i njen predsednik Igor Mirović, izvanredno razumeju značaj kulture. 

Znači li to da se da se već u pokrajinskom budžetu za 2017. godinu mogu očekivati veća izdvajanja za kulturu?

– Verujem da će biti tako. Uostalom, protekle sedmice Skupština Vojvodine je, na predlog Pokrajinske vlade, usvojila rebalans ovogodišnjeg buyeta i već u tom rebalansu su, i kada je o kulturi reč, napravljeni ozbiljni pomaci i rešeno finansiranje nekoliko izuzetno važnih, a zapostavljenih pitanja iz naše oblasti. Sada nam predstoji priprema buyeta za narednu godinu i mi ćemo učiniti sve da se procenat izdvajanja za kulturu približi evropskom proseku. Ali nije važno samo povećati izdvajanja za kulturu, važno je da novac koji za nju bude izdvojen, i to posebno ističem, mora da se usmerava na ono što zaista vredi, na ono što je vrhunski odraz našeg identiteta i naše kreativnosti, ono što će biti jače od svake efemernosti i što će da pretraje u vremenu, za radost i na radost generacija koje dolaze. Ne počiva li, uostalom, cela naša civilizacija upravo na neprolaznim duhovnim i umetničkim uzletima svojih najvećih pojedinaca, nastajalim kroz vekove i neretko u vremenima težim i siromašnijim od naših, a kojima se svi i danas divimo?

Pojedine oblasti umetničkog stvaralaštva realno su već godinama na margini: filmovi se gotovo uopšte ne snimaju, mladi kompozitori stvaraju ali se njihova dela retko izvode, književna produkcija opstaje zahvaljujući entuzijazmu autora a ne tiražima knjiga... Može li se i kako to promeniti?

– Sve što radimo i što ćemo da radimo, ima cilj da se to promeni. Zato smo tri oblasti – književnost, muzičko stvaralaštvo i likovnu umetnost – označili kao tri ključna polja našeg delovanja, zato su već jasno definisani i, u meri u kojoj je to sada moguće, počeli i da se realizuju ti prioriteti, poput neuporedivo značajnije podrške izdavačkoj delatnosti, podrške izdavaštvu u muzici, koje gotovo da nije ni postojalo, te otkupu dela iz oblasti likovne umetnosti sa pozivnih konkursa koje ćemo raspisivati... Ali, sve to će biti rađeno po jasnim i isključivo umetničkim kriterijumima, mnogo višim od onih koji su važili do sada. I u jednom, rekao bih, potpuno novom okviru, sa jednim novim usmerenjem, a to je svojevrsna reafirmacija srpskog kulturnog identiteta u Vojvodini. Jer, zar nije baš ovaj deo našeg nacionalnog korpusa, naročito u 19. veku, ali i docnije, bio temelj gotovo celokupnog srpskog kulturnog, pa i nacionalnog identiteta? I zar nije, decenijama, u našoj Pokrajini najviše zanemarivan upravo kulturni identitet većinskog, srpskog naroda? Jeste i to je jedno neprirodno stanje, to je svojevrstan, veštački napravljen paradoks, koji prosto ne može da traje.  Ali, da ni ovde ne bude nikakve zabune: to ne znači da mi nećemo maksimalno podržavati negovanje i razvoj drugih identiteta, koji grade ceo vojvođanski kulturni spektar i daju mu dodatne, raskošne nijanse. Naprotiv, budite sigurni da ćemo to činiti više, a rekao bih i iskrenije nego što je to činjeno do sada.

Srpsko narodno pozorište u novu sezonu kreće sa novom upravom, a vi ste izjavili da očekujete i značajan pomak u repertoarskoj politici. Postoje li u tom smislu i neke smernice?

– To je upravo novi okvir o kojem sam govorio u odgovoru na vaše prethodno pitanje.  Uz Narodno pozorište u Beogradu, SNP je jedan od dva nacionalna teatra u našoj zemlji i to, u sva tri segmenta koji ga čine – drami, baletu i operi - treba da bude u punom smislu tih reči, što, naravno, ne isključuje otvorenost za sve savremene pozorišne tendencije. Ali, suština i osnovno utemeljenje tih tendencija treba da bude umetnost, a ne politika i druge, nadam se da to nije prejaka reč, prizemne stvari. Politika je umetnosti nepotrebna, umetnost se bavi sobom i samo tako nastaju nenadmašna i neprolazna ostvarenja o kojima sam već govorio. Zbog značaja SNP, mi smo i pokrenuli inicijativu o donošenju novog zakona o nacionalnim pozorištima, u skladu sa programskim opredelenjima nove Pokrajinske vlade i u toj ustanovi, kao i u Vojvođanskom simfonijskom orkestru, Zavodu za kulturu Vojvodine i drugim institucijama kulture čiji osnivač je AP Vojvodina, započet je proces reorganizacije i racionalizacije, kao i redefinisanja programskih koncepata. 

Beogradska filharmonija je od domaćih kompozitora za ovu sezonu poručila pet dela. Može li to biti putokaz Vojvođanskog simfonijskog orkestra u nekoj perspektivi, ali i za SNP kada su u pitanju opera, balet i drama? Ili su ograničene finansije ipak prevelika prepreka?

– Naše generalno opredelenje, koje podrazumeva negovanje i afirmisanje pre svega nacionalnog stvaralaštva će, razume se, važiti i u ovoj oblasti. Na tome smo, zapravo, već počeli da radimo, a prvi korak je bio dogovor da u programu svakog budućeg koncerta Vojvođanskog simfonijskog orkestra bude bar jedno delo nekog od naših kompozitora.  Naredni korak biće pozivni konkursi koje ćemo raspisavati već od naredne, 2017. godine, i koji će, uveren sam, biti ne samo podsticaj našim kompozitorima, nego i potvrda da je podrška muzičkom stvaralaštvu strateško i trajno opredelenje i našeg Sekretarijata, i Pokrajinske vlade. 

Pokrajinska vlada je kao jedan od svojih prioriteta zacrtala izgradnju nove zgrade RTV-a. Da li je planirani rok od tri godine preoptimističan, kada se ima u vidu činjenica da je izgradnja potpuno novog objekta, a pogotovo njegovo opremanje savremenom tehnikom, objektivno potrebno dosta para?

– Mislim da je rok realan i da će biti ispoštovan. U to me uverava studioznost sa kojom je Pokrajinska vlada pristupila tom zaista velikom, ali i izuzetno važnom poduhvatu, kao i odlučnost da možda najznačajniji stub informativnog sistema Pokrajine konačno dobije svoju zgradu. Uostalom, prvi konkretni koraci su već preduzeti: za uklanjanje ostataka srušene zgrade na Mišeluku su obezbeđena 193 miliona dinara, sledi izrada projektne dokumentacije za novu, a potom i njena gradnja. Konačno, o ozbiljnosti pristupa rešavanja nečega što, budimo objektivni, nije trebalo ni da čeka 19 godina da bude rešeno, govori i činjenica da se u to uključila i Vlada Republike Srbije, kao i Grad Novi Sad. Verujem da će upravo nova zgrada RTV biti prava potvrda ispravnosti i važnosti ideje o okupljanju oko projekata na kojem predsednik Mirović toliko insistira i koje je, na štetu građana Vojvodine, u prethodnim godinama nedostajalo.

Mediji u manjim sredinama suočavaju se sa ozbiljnim problemima. Može li se i kako izaći iz začaranog kruga u kojem bi, s jedne strane, država (dakle i opštine) morala da izađe iz medija, s druge strane izostaje komercijalan interes privatnog kapitala za ove medije, a sa treće je evidentna potreba tih sredina da budu informisani o za lokal značajnim događajima?

– Nije zainteresovanost privatnog kapitala uvek nedostajala, ali nije uvek dala pravi rezultat, nije unapređivala nivo informisanja u lokalnim samoupravama, mada ima i suprotnih primera, ali oni, nažalost, nisu preovlađujući. Ono što, u sadašnjim okvirima, mi kao sekretarijat možemo da učinimo jeste da preko konkursa koje raspisujemo finansijski podržimo proizvodnju medijskih sadržaja i na lokalnom nivou, naravno ako oni zaista doprinose unapređenju javnog informisanja. Konkursi za to biće raspisani već početkom naredne godine.

Generalno, da li se planiraju drugačiji modeli dodele sredstava na konkursima?

– To je jedini okvir u kojem sada može, a samim tim i mora da se funkcioniše. Ono o čemu ćemo mi posebno voditi računa jeste da se pri raspodeli sredstava u ma kojoj od oblasti koju sufunansiramo to, kako sam već naglasio, čini po najvišim profesionalnim kriterijumima.  Mislim da, kada je o ovome reč, valja mnogo više razmišljati i raditi na povezivanju na lokalnom i regionalnom, ali i na širem planu. 

Miroslav Stajić

Briga o verskim objektima

Kada je reč o verskim zajednicama, da li su markirani neki problemi koje bi iziskivali hitne mere i Sekretarijata i Vlade?

– Tu je praktično sve hitno, jer veliki broj izuzetno značajnih verskih objekata je u lošem stanju i rekonstrukcija im je neophodna. U toku je popis takvih objekata, a samo ilustracije radi pravoslavni hram u Martonošu kod Kanjiže datira još s kraja 14. veka, najstariji je na teritoriji Eparhije bačke i njegovo propadanje mora da se zaustavi. Naše aktivnosti u toj oblasti će, dakle, biti usmerene pre svega na rekonstrukciju postojećih verskih objekata, posebno onih čiji kulturno-istorijski značaj je veći. To, razume se, važi za objekte svih tradicionalnih verskih zajednica.