Србија све времешнија, а дискриминација не престаје

 до 2030. године. Становништво Србије је све старије, а предњачи регион Јужне и Источне Србије, где је чак 25 посто становништва старије од 60 година

У међувремену, у периоду од пет година просечан животни век продужен је за 1,8 годину (са 69,7 на 71,6 годину код мушкараца, а са 75,0 на 76,8 године код жена), проценат младих (0–14) пао је са 16,1 посто на 15 процената док је проценат старих (65+ година) порастао са 16,6 посто на 16,8 посто. У Европи је сада на 4,4 радно способне особе једна особа старости од 65 година или више. До 2025. тако ће бити на 3,1 радно способних, а до 2050. на само 2,1 радно способних. Зато је веома важно да друштво обрати пажњу на растућу популацију старијих од 65 година, јер демографске промене мењају и остале друштвене факторе, утичући на бруто друштвени производ, број запослених, проценат издвајања за социјално, пензионо и здравствено осигурање.



Стручњаци се слажу да је важно радити на измени опште друштвене слике кад су у питању старије особе. Подаци показују да 44 посто грађана ЕУ сматра да је дискриминација на основу година веома озбиљна, али њих 57 посто верује да особе старије од 70 година не доприносе друштву економски. Парадоксално је да су управо у друштвима која убрзано старе предрасуде и стереотипи о старијима распрострањенији него икада пре. Иако је већина радних људи старија од 40 година, “ејyизам” је захватио и Србију. Зато је важно разбијати предрасуде о старијим особама, и указивати на случајеве дискриминације због година.



- Старији људи приказују се као слаби, они “чије је време прошло”, неспособни за рад, физички и ментално спори, с неким поремећајем или неспособношћу или као беспомоћни. Предрасуде усмерене ка старијим особама служе као социјални зид између генерација – каже др Невена Петрушић у студији “Увод у старење и људска права старијих” коју је урадио Црвени крст Србије. - Некада су предрасуде културолошки повезане са страхом од смрти, често повезане с мобилношћу старијих, с погрешним схватањем да су терет друштву, а не да су ресурс. Стереотипи о старењу су свеобухватни и захватају све сегменте друштва. Да би се елиминисали, потребан је као свеобухватни и заједнички рад, почев од образовног система од предшколског узраста и током школовања, као и комуницирање са медијима да је старење нормалан део живота.



Међународни дан старијих особа је посебан дан за старије особе широм света. Слоган овогодишње кампање “Заузми став према предрасудама везаним за старење и старије особе” изабран је с циљем да се скрене пажња јавности на постојање предрасуда везаним за старење и старије особе и промовише позитивна слика старења кроз примере добре праксе.

Е. Д.

 

Синдром бабе робиње



Колико смо далеко отишли у предрасудама и лошем опхођењу према старијим особама показује и нови вид насиља у породици над старијим особама, који се у психологији назива „синдромом бабе робиње“

- У питању су старије жене које добровољно подносе велики терет у оквиру своје породице – каже др Невена Петрушић у студији о насиљу над старијим особама. - Обавезе старијих жена се гомилају, као што су чување унучића, кућни послови и обавезе око чланова породице који су инвалиди или болесни. Овај терет с годинама постаје претежак за њих. Ако старија жена сама не искаже да је крајње исцрпљена, а њена деца то не примећују, преоптерећеност ових особа доводи до појаве обољења у психосоматској и физичкој равни. У неким случајевима могу се чак јавити и суицидалне идеје.