Листа чекања ускоро прошлост

Све до тог дана пацијенти са карциномом плућа зрачени су на Институту за онкологију Војводине, а сада лекари у најзначајнијој пулмолошкој установи у региону пацијентима могу да понуде комплетан неопходни медицински третман: од дијагнозе и медикаментне терапије, до хируршке терапије, хемиотерапије и израчења.

– За функционисање радиотерапије неопходан је стручни кадар, и то доктор радиолог -онколог, медицински физичар и радиотерапеут техничар. И ми такав кадар имамо – за „Дневник“ каже вршилац дужности директора Института за плућне болести проф. др Илија Андријевић. – Начелник Одељења је др Соња Виторовић, искусан радиолог која ради на нашем Института, а радила је и у Клиничком центру у Бањалуци и Центру за радиотерапију у Кладову. Она води зрачну терапију.

Како објашњава наш саговорник, процедуре зрачења су захтевније када је реч о пацијентима са раком плућа, у односу на радиотерапије других врста канцера. Јер, наводи др Андријевић, тумори плућа могу да се зраче само у одређеној фази циклуса дисања, а не стално, с обзиром на то да се тело помера током удисаја и издисаја. При томе је такође од изузетног значаја чињеница да нови линеарни акцелератор, који је Институт добио у оквиру „Каменице 2“, подразумева примену тзв. 3Д конформалне терапије, што значи да се током зрачења не оштећује здраво ткиво.

– Један терапијски циклус има до 33 зрачења и свакога дана уводимо новог пацијента. Тренутно зрачимо 22 болесника и листа на којој је нешто мање до 300 пацијената полако се смањује – наводи професор Андријевић уз напомену да на зрачење чека 240 пацијената са туморима плућа, а остало су пацијенти који имају метастазе на кичми или мозгу.

По речима директора Института, ова установа сада прати пацијенте од постављања дијагнозе, па до примене комплетне терапије, која зависи од стадијума и врсте болести. У том смисли пацијенти, осим на хируршке и хемиотерапијске процедуре, могу да рачунају и на зрачну терапију, а први човек Института каже да чак 60 одсто пацијената буде подвргнуто зрачењу.

– У „Каменици 2“ смо добили један линеарни акцелератор, а у плану Покрајинског секретаријата за здравство и Покрајинске владе је набавка још два, а можда и три апарата за зрачење, од чега би најмање један требало да припадне нама – наводи др Андријевић. – Почетком функцинисања „Каменице 2“ отварају се и нове могућности за нашу установу. У плану је, наиме, да се Одељење патологије из старе зграде пресели у „Каменицу 2“, а да се на месту тог одељења у старој згради направи Одељење за радиотерапију.

Како појашњава др Андријевић, пацијенти који су од Новог Сада удаљени више од 50 километара током зарчења су смештени у Институту, а у поменутом Одељењу за радиотерапију добио би се простор за 16 постеља. С обзиром на то да се не гради ништа ново, него је реч о адаптацији постојећег објекта – нужно би било направити тоалете и купатила, као и развести неопходне инсталације – први човек Института верује да би посао могао брзо да се заврши. Ипак, др Андрејевић напомиње да још не постоје детаљни планови за реализацију ове идеје. 

- За нормално функционисање болнице неопходно је да апарати раде. Ми имамо један 64-ворослајсни ЦТ апарат, који има рендгенску цев. Тај ЦТ је основни дијагностички алат, а пре пола године се та рендгенска цев покварила и захваљујући колегама са Института за кардиоваскуларни болести успели смо код њих да снимамо по пет наших пацијената дневно. А рендгенска цев кошта између 80.000 и 100.000 евра. Стога нам је циљ да превентивно делујемо и да не дођемо у ситуацију да неки апарат не ради. Зато се надамо да ћемо ове године успети да набавимо нову рендгенску цев, а догодине, ако буде могло, и нови апарат – каже саговорник „Дневника”.

Покрајински секретаријат за здравство обезбедио је Институту два нова бронхоскопа, а један је добио од Фондације принцезе Катарине Карађорђевић. Оно што им је даље у плану је набавка тзв. ригидног бронхоскопа, који се користи током инвазивних бронхолошких процедура, када се ласером раде ресекције тумора у горњим дисајним путевима. И раније су, каже др Андријевић, радили те процедуре, али су апарати дотрајали. При томе, додаје, велика је потреба за овим процедурама, јер им пацијенте шаљу из свих центара.

– Прошле године је основано Одељење за плућну хипертензију. То је изузетно значајно јер, иако је у питању ретка болест, она има веома прогресивни ток и од ње оболевају млади људи који имају између 20 и 30 година. А о томе колико је у питању тешка болест довољно говори податак да је проценат преживљавања мањи него код карцинома плућа – наводи др Андријевић.

По речима директора Института, код плућне хипертензије долази до промене структуре плућних артерија, оне изгубе еластичност и повећава се притисак у десној срчаној комори.

– Код нас је доступна једна врста лекова који шире крвне судове, што доводи до пада притиска. Друга линија лекова је скупа и једног пацијента за месец дана ови лекови коштају 2.000 евра, што Републички фонд за здравствено осигурање не може да обезбеди. За ове пацијенте је идеално решење трансплантација плућа, али се она код нас не ради, већ пацијенти иду у бечку АКХА клинику – објашњава др Андријевић и додаје да постоје и друге врсте плућне хипертензије, али да оне нису толико тешке и за њих постоје лекови.

Љубица Петровић

Колегијална испомоћ

Током квара ЦТ апарата, Институт за плућне болести је имао велику помоћ од колега са Института за кардиоваскуларне болести, а др Андријевић каже да и они помажу другим установама када им се поквари неки апарат. „Пре два месеца, када је био у квару ЦТ у Клиничком центру, њихове пацијенте снимали смо и ми и колеге са Института за кардиоваскуларне болести и Института за онкологију”, наводи др Илија Андријевић.