Lista čekanja uskoro prošlost

Sve do tog dana pacijenti sa karcinomom pluća zračeni su na Institutu za onkologiju Vojvodine, a sada lekari u najznačajnijoj pulmološkoj ustanovi u regionu pacijentima mogu da ponude kompletan neophodni medicinski tretman: od dijagnoze i medikamentne terapije, do hirurške terapije, hemioterapije i izračenja.

– Za funkcionisanje radioterapije neophodan je stručni kadar, i to doktor radiolog -onkolog, medicinski fizičar i radioterapeut tehničar. I mi takav kadar imamo – za „Dnevnik“ kaže vršilac dužnosti direktora Instituta za plućne bolesti prof. dr Ilija Andrijević. – Načelnik Odeljenja je dr Sonja Vitorović, iskusan radiolog koja radi na našem Instituta, a radila je i u Kliničkom centru u Banjaluci i Centru za radioterapiju u Kladovu. Ona vodi zračnu terapiju.

Kako objašnjava naš sagovornik, procedure zračenja su zahtevnije kada je reč o pacijentima sa rakom pluća, u odnosu na radioterapije drugih vrsta kancera. Jer, navodi dr Andrijević, tumori pluća mogu da se zrače samo u određenoj fazi ciklusa disanja, a ne stalno, s obzirom na to da se telo pomera tokom udisaja i izdisaja. Pri tome je takođe od izuzetnog značaja činjenica da novi linearni akcelerator, koji je Institut dobio u okviru „Kamenice 2“, podrazumeva primenu tzv. 3D konformalne terapije, što znači da se tokom zračenja ne oštećuje zdravo tkivo.

– Jedan terapijski ciklus ima do 33 zračenja i svakoga dana uvodimo novog pacijenta. Trenutno zračimo 22 bolesnika i lista na kojoj je nešto manje do 300 pacijenata polako se smanjuje – navodi profesor Andrijević uz napomenu da na zračenje čeka 240 pacijenata sa tumorima pluća, a ostalo su pacijenti koji imaju metastaze na kičmi ili mozgu.

Po rečima direktora Instituta, ova ustanova sada prati pacijente od postavljanja dijagnoze, pa do primene kompletne terapije, koja zavisi od stadijuma i vrste bolesti. U tom smisli pacijenti, osim na hirurške i hemioterapijske procedure, mogu da računaju i na zračnu terapiju, a prvi čovek Instituta kaže da čak 60 odsto pacijenata bude podvrgnuto zračenju.

– U „Kamenici 2“ smo dobili jedan linearni akcelerator, a u planu Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i Pokrajinske vlade je nabavka još dva, a možda i tri aparata za zračenje, od čega bi najmanje jedan trebalo da pripadne nama – navodi dr Andrijević. – Početkom funkcinisanja „Kamenice 2“ otvaraju se i nove mogućnosti za našu ustanovu. U planu je, naime, da se Odeljenje patologije iz stare zgrade preseli u „Kamenicu 2“, a da se na mestu tog odeljenja u staroj zgradi napravi Odeljenje za radioterapiju.

Kako pojašnjava dr Andrijević, pacijenti koji su od Novog Sada udaljeni više od 50 kilometara tokom zarčenja su smešteni u Institutu, a u pomenutom Odeljenju za radioterapiju dobio bi se prostor za 16 postelja. S obzirom na to da se ne gradi ništa novo, nego je reč o adaptaciji postojećeg objekta – nužno bi bilo napraviti toalete i kupatila, kao i razvesti neophodne instalacije – prvi čovek Instituta veruje da bi posao mogao brzo da se završi. Ipak, dr Andrejević napominje da još ne postoje detaljni planovi za realizaciju ove ideje. 

- Za normalno funkcionisanje bolnice neophodno je da aparati rade. Mi imamo jedan 64-voroslajsni CT aparat, koji ima rendgensku cev. Taj CT je osnovni dijagnostički alat, a pre pola godine se ta rendgenska cev pokvarila i zahvaljujući kolegama sa Instituta za kardiovaskularni bolesti uspeli smo kod njih da snimamo po pet naših pacijenata dnevno. A rendgenska cev košta između 80.000 i 100.000 evra. Stoga nam je cilj da preventivno delujemo i da ne dođemo u situaciju da neki aparat ne radi. Zato se nadamo da ćemo ove godine uspeti da nabavimo novu rendgensku cev, a dogodine, ako bude moglo, i novi aparat – kaže sagovornik „Dnevnika”.

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo obezbedio je Institutu dva nova bronhoskopa, a jedan je dobio od Fondacije princeze Katarine Karađorđević. Ono što im je dalje u planu je nabavka tzv. rigidnog bronhoskopa, koji se koristi tokom invazivnih bronholoških procedura, kada se laserom rade resekcije tumora u gornjim disajnim putevima. I ranije su, kaže dr Andrijević, radili te procedure, ali su aparati dotrajali. Pri tome, dodaje, velika je potreba za ovim procedurama, jer im pacijente šalju iz svih centara.

– Prošle godine je osnovano Odeljenje za plućnu hipertenziju. To je izuzetno značajno jer, iako je u pitanju retka bolest, ona ima veoma progresivni tok i od nje obolevaju mladi ljudi koji imaju između 20 i 30 godina. A o tome koliko je u pitanju teška bolest dovoljno govori podatak da je procenat preživljavanja manji nego kod karcinoma pluća – navodi dr Andrijević.

Po rečima direktora Instituta, kod plućne hipertenzije dolazi do promene strukture plućnih arterija, one izgube elastičnost i povećava se pritisak u desnoj srčanoj komori.

– Kod nas je dostupna jedna vrsta lekova koji šire krvne sudove, što dovodi do pada pritiska. Druga linija lekova je skupa i jednog pacijenta za mesec dana ovi lekovi koštaju 2.000 evra, što Republički fond za zdravstveno osiguranje ne može da obezbedi. Za ove pacijente je idealno rešenje transplantacija pluća, ali se ona kod nas ne radi, već pacijenti idu u bečku AKHA kliniku – objašnjava dr Andrijević i dodaje da postoje i druge vrste plućne hipertenzije, ali da one nisu toliko teške i za njih postoje lekovi.

Ljubica Petrović

Kolegijalna ispomoć

Tokom kvara CT aparata, Institut za plućne bolesti je imao veliku pomoć od kolega sa Instituta za kardiovaskularne bolesti, a dr Andrijević kaže da i oni pomažu drugim ustanovama kada im se pokvari neki aparat. „Pre dva meseca, kada je bio u kvaru CT u Kliničkom centru, njihove pacijente snimali smo i mi i kolege sa Instituta za kardiovaskularne bolesti i Instituta za onkologiju”, navodi dr Ilija Andrijević.