Сазнајемо: Инкубатор знања и идеја ниче наспрам Спенса

студената новосадског ФТН-а, постављена је градилишна ограда. А када ускоро туда почну да шпартају багери и камиони, биће то знак да се из уобичајене припремне фазе, током које се пишу неопходни елаборати, изводе претходна геомеханичка бушења, анализирају подземне воде...  прешло на саму изградњу импозантног здања Научно технолошког парка, највеће инвестиције те врсте у нашој земљи.

– Уговор са извођачем радова изабраним на међународном тендеру, фирмом „Италианацонструзиони“ из Рима, потписан је 8. јуна ове године, а након што су крајем тог месеца Италијани обезбедили неопходне банкарске гаранције, почео је да тече рок од две године за изградњу објекта укупне површине 29.134 квадратна метара – објашњава за „Дневник” проф. др Срђан Колаковић, продекан за инвестиције и сарадњу са привредом ФТН-а и председник Одбора за изградњу друге фазе Научно технолошког парка.

Подсетимо, Универзитет у Новом Саду је 2010, када је добијен кредит од Европске инвестиционе банке за унапређење науке и високог школства у Србији, пријавио четири пројекта: Централну зграду Универзитета у Новом Саду, познатију као Ректорат, затим прву фазу Научно-технолошког парка, односно зграду лабораторија за грађевинарство, затим другу фазу НТП-а, односно централно здање парка, те Апарт хотел ИИ, објекат намењен младим асистентима. И сва четири пројекта су са више од 15 милиона евра ушла у предметни закон о коришђењу кредита ЕИБ-а, који је својевремено потврдила и Народна скупштина. У међувремену су завршени Централна зграда УНС-а и права фаза НТП-а, а сада је на ред дошла и друга фаза парка...

– Ишло се корак по корак, најпре је завршен идејни пројекат, а онда  2011. и 2012. и главни пројекат и исходована је грађевинска дозвола – објашњава проф. Колаковић. – Нажалост, потом је реализација мало застало због администрације на другим нивоима, мимо Универзитета и ФТН-а, али смо 2014. коначно добили зелено светло да кренемо са међународном тендерском процедуром. Међутим, и она се одужила, јер смо за сваки корак морали да тражимо сагласност ЕИБ-а. Но, најзад је овог лета и та процедура окончана, градња ће почети чим се оконча припрема градилишта у складу са стриктним међународним нормативима, а објекат би, ако све буде текло по плану, требало да буде завршен на јесен 2018.

Уговор о извођењу радова са „Италианацонструзиони“ тежак је 12,6 милиона евра, од чега Република преко кредита ЕИБ-а обезбеђује 9,2 милиона, а ФТН преосталих 3,4 милиона евра. Иначе, као што се и очекује од објекта који је костур будућег Научно технолошког парка, пројектом је предвиђено да се у изградњи користе најсавременија решења, како у области грађевинског материјала, тако и у погледу енергетске ефикасности, климатизације, грејања и управљања целокупним системима у згради. Ни кровови неће бити обични већ су их архитекте испројектовале као својеврсне зелене променаде...

– Од тих скоро 30.000 квадратних метара активног простора, нешто више од 3.500 м² је сутерен, који ће већим својим делом заправо бити гаража. Само, пак, здање ће се степенасто уздизати до четири, пет и шест спратова, с тим да су планирана и три атријума. Примарни циљ је да и лабораторије које су у срцу зграде добију природног светла, али је идеја и да ти атријуми истовремено буду и својеврсни отворени амфитеатри. Према замисли архитеката, „леђа” објекта потпуно ће се уклопити у архитектуру оближњих студентских домова чиме ће централна зграда Научно технолошког парка потпуно заокружити кампус Универзитета – наводи професор Колаковић.

План је да се у наредне две године подигне цела зграда, али тако да се око 10.000 квадратних метара одмах приведе намени за потребе научних лабораторија Факултета техничких наука, с тим да ће одређени простор добити пословни инкубатори у области високих технологија, а још 4.000 м² је намењено научно-истраживачким институцијама од посебног значаја за АПВ. Преостали квадрати би у тзв. „сивој фази” били стављени на располагање привредним субјектима који ће их онда опремити сходно властитим потребама... Наравно, компаније које желе да постану део НТП-а мораће да задовоље и прецизно дефинисане критеријуме:

– Једноставно, не можете широм отворити врата свима који су спремни да плате кирију, па да поред ИТ компаније имате маркет, мало даље пекару, а да низ заврши бутик. Нужно је јасно унапред предвидети шта то све чланица НТП напросто мора да испуњава. Рецимо, ми смо дефинисали да предузећа која желе да постану део Научно технолошког парка у Новом Саду или морају да буду регистрована за истраживачко-развојни рад, или да је њихова делатност кроз пројекте повезана са делатношћу ФТН-а, или да је реч о компанијама из области високих технологија које део свог прихода инвестирају у истраживање и развој...

Важно је такође напоменути да компаније које улазе у НТП морају да изнајме најмање 200 квадратних метара на бар 20 година, с тим да ће им се све што инвестирају у опремање простора, односно привођења тог дела објекта намени, урачунати у закуп.  У сваком случају, Европска инвестициона банка је инсистирала не само на изради студије изводљивости, него и на писмима намере бар неколико великих компанија, да на крају не испадне како за те силне квадрате заправо уопште нема заинтересованих. И ФТН је обезбедио најаву пет великих ИТ компанија, које су потврдиле да ће у Научно технолошком парку изнајмити од 2.000 квадратних метара па навише...

– Изградња Научно технолошког парка не само да ће помоћи предузетницима који започињу нови бизнис, односно стартаповима у области високих технологија, него ће омогућити и много већу видљивост УНС-а и наших факултета у домаћем и међународном привредном и истраживачком окружењу, а такође је изузетно важно и то што ће обезбедити нови „животни простор” ФТН-у – истиче професор Колаковић . – Јер,  Факултет техничких наука је у последњих десетак година доживео страховиту експанзију, у смислу броја студената, студијских програма, запослених... Још 2005. имали смо 5-6 хиљада студената и 500-600 запослених, а сада имамо више од 14.000 студената и око 1.200 запослених, а просторни капацитети су малтене остали исти. Зато ми сада и сопствена, и то не мала средства, улажемо у изградњу централне зграде Научно технолошког парка.

Мирослав Стајић

Планирана четири научно технолошка парка

Када је својевремено развијана идеја о потреби изградње научно технолошких паркова у Србији, искристалисале су се четири локације – Звездара, где је градња НТИ почела још 1989, затим Нови Сад, Ниш и Крагујевац. Београдски НТП је коначно завршен пре годину дана и у њему данас делују Фонд за иновационе делатности, ИТ инкубатор и још низ углавном старт-ап компанија; Нови Сад је, ето, на корак од градње, док су пројекти преостала два НТП још увек далеко од реализације.