Saznajemo: Inkubator znanja i ideja niče naspram Spensa

studenata novosadskog FTN-a, postavljena je gradilišna ograda. A kada uskoro tuda počnu da špartaju bageri i kamioni, biće to znak da se iz uobičajene pripremne faze, tokom koje se pišu neophodni elaborati, izvode prethodna geomehanička bušenja, analiziraju podzemne vode...  prešlo na samu izgradnju impozantnog zdanja Naučno tehnološkog parka, najveće investicije te vrste u našoj zemlji.

– Ugovor sa izvođačem radova izabranim na međunarodnom tenderu, firmom „Italianaconstruzioni“ iz Rima, potpisan je 8. juna ove godine, a nakon što su krajem tog meseca Italijani obezbedili neophodne bankarske garancije, počeo je da teče rok od dve godine za izgradnju objekta ukupne površine 29.134 kvadratna metara – objašnjava za „Dnevnik” prof. dr Srđan Kolaković, prodekan za investicije i saradnju sa privredom FTN-a i predsednik Odbora za izgradnju druge faze Naučno tehnološkog parka.

Podsetimo, Univerzitet u Novom Sadu je 2010, kada je dobijen kredit od Evropske investicione banke za unapređenje nauke i visokog školstva u Srbiji, prijavio četiri projekta: Centralnu zgradu Univerziteta u Novom Sadu, poznatiju kao Rektorat, zatim prvu fazu Naučno-tehnološkog parka, odnosno zgradu laboratorija za građevinarstvo, zatim drugu fazu NTP-a, odnosno centralno zdanje parka, te Apart hotel II, objekat namenjen mladim asistentima. I sva četiri projekta su sa više od 15 miliona evra ušla u predmetni zakon o korišđenju kredita EIB-a, koji je svojevremeno potvrdila i Narodna skupština. U međuvremenu su završeni Centralna zgrada UNS-a i prava faza NTP-a, a sada je na red došla i druga faza parka...

– Išlo se korak po korak, najpre je završen idejni projekat, a onda  2011. i 2012. i glavni projekat i ishodovana je građevinska dozvola – objašnjava prof. Kolaković. – Nažalost, potom je realizacija malo zastalo zbog administracije na drugim nivoima, mimo Univerziteta i FTN-a, ali smo 2014. konačno dobili zeleno svetlo da krenemo sa međunarodnom tenderskom procedurom. Međutim, i ona se odužila, jer smo za svaki korak morali da tražimo saglasnost EIB-a. No, najzad je ovog leta i ta procedura okončana, gradnja će početi čim se okonča priprema gradilišta u skladu sa striktnim međunarodnim normativima, a objekat bi, ako sve bude teklo po planu, trebalo da bude završen na jesen 2018.

Ugovor o izvođenju radova sa „Italianaconstruzioni“ težak je 12,6 miliona evra, od čega Republika preko kredita EIB-a obezbeđuje 9,2 miliona, a FTN preostalih 3,4 miliona evra. Inače, kao što se i očekuje od objekta koji je kostur budućeg Naučno tehnološkog parka, projektom je predviđeno da se u izgradnji koriste najsavremenija rešenja, kako u oblasti građevinskog materijala, tako i u pogledu energetske efikasnosti, klimatizacije, grejanja i upravljanja celokupnim sistemima u zgradi. Ni krovovi neće biti obični već su ih arhitekte isprojektovale kao svojevrsne zelene promenade...

– Od tih skoro 30.000 kvadratnih metara aktivnog prostora, nešto više od 3.500 m² je suteren, koji će većim svojim delom zapravo biti garaža. Samo, pak, zdanje će se stepenasto uzdizati do četiri, pet i šest spratova, s tim da su planirana i tri atrijuma. Primarni cilj je da i laboratorije koje su u srcu zgrade dobiju prirodnog svetla, ali je ideja i da ti atrijumi istovremeno budu i svojevrsni otvoreni amfiteatri. Prema zamisli arhitekata, „leđa” objekta potpuno će se uklopiti u arhitekturu obližnjih studentskih domova čime će centralna zgrada Naučno tehnološkog parka potpuno zaokružiti kampus Univerziteta – navodi profesor Kolaković.

Plan je da se u naredne dve godine podigne cela zgrada, ali tako da se oko 10.000 kvadratnih metara odmah privede nameni za potrebe naučnih laboratorija Fakulteta tehničkih nauka, s tim da će određeni prostor dobiti poslovni inkubatori u oblasti visokih tehnologija, a još 4.000 m² je namenjeno naučno-istraživačkim institucijama od posebnog značaja za APV. Preostali kvadrati bi u tzv. „sivoj fazi” bili stavljeni na raspolaganje privrednim subjektima koji će ih onda opremiti shodno vlastitim potrebama... Naravno, kompanije koje žele da postanu deo NTP-a moraće da zadovolje i precizno definisane kriterijume:

– Jednostavno, ne možete širom otvoriti vrata svima koji su spremni da plate kiriju, pa da pored IT kompanije imate market, malo dalje pekaru, a da niz završi butik. Nužno je jasno unapred predvideti šta to sve članica NTP naprosto mora da ispunjava. Recimo, mi smo definisali da preduzeća koja žele da postanu deo Naučno tehnološkog parka u Novom Sadu ili moraju da budu registrovana za istraživačko-razvojni rad, ili da je njihova delatnost kroz projekte povezana sa delatnošću FTN-a, ili da je reč o kompanijama iz oblasti visokih tehnologija koje deo svog prihoda investiraju u istraživanje i razvoj...

Važno je takođe napomenuti da kompanije koje ulaze u NTP moraju da iznajme najmanje 200 kvadratnih metara na bar 20 godina, s tim da će im se sve što investiraju u opremanje prostora, odnosno privođenja tog dela objekta nameni, uračunati u zakup.  U svakom slučaju, Evropska investiciona banka je insistirala ne samo na izradi studije izvodljivosti, nego i na pismima namere bar nekoliko velikih kompanija, da na kraju ne ispadne kako za te silne kvadrate zapravo uopšte nema zainteresovanih. I FTN je obezbedio najavu pet velikih IT kompanija, koje su potvrdile da će u Naučno tehnološkom parku iznajmiti od 2.000 kvadratnih metara pa naviše...

– Izgradnja Naučno tehnološkog parka ne samo da će pomoći preduzetnicima koji započinju novi biznis, odnosno startapovima u oblasti visokih tehnologija, nego će omogućiti i mnogo veću vidljivost UNS-a i naših fakulteta u domaćem i međunarodnom privrednom i istraživačkom okruženju, a takođe je izuzetno važno i to što će obezbediti novi „životni prostor” FTN-u – ističe profesor Kolaković . – Jer,  Fakultet tehničkih nauka je u poslednjih desetak godina doživeo strahovitu ekspanziju, u smislu broja studenata, studijskih programa, zaposlenih... Još 2005. imali smo 5-6 hiljada studenata i 500-600 zaposlenih, a sada imamo više od 14.000 studenata i oko 1.200 zaposlenih, a prostorni kapaciteti su maltene ostali isti. Zato mi sada i sopstvena, i to ne mala sredstva, ulažemo u izgradnju centralne zgrade Naučno tehnološkog parka.

Miroslav Stajić

Planirana četiri naučno tehnološka parka

Kada je svojevremeno razvijana ideja o potrebi izgradnje naučno tehnoloških parkova u Srbiji, iskristalisale su se četiri lokacije – Zvezdara, gde je gradnja NTI počela još 1989, zatim Novi Sad, Niš i Kragujevac. Beogradski NTP je konačno završen pre godinu dana i u njemu danas deluju Fond za inovacione delatnosti, IT inkubator i još niz uglavnom start-ap kompanija; Novi Sad je, eto, na korak od gradnje, dok su projekti preostala dva NTP još uvek daleko od realizacije.