Део Кораћевог извештаја и даље државна тајна

имају ознаку „државна тајна“ па не могу бити доступни ни по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

То је, како сазнаје „Дневник“, епилог спора због „ћутања управе“ у којем је пресудом Управног суда наложено Генералном секретаријату Владе да одлучи о захтеву за достављање извештаја „Кораћеве комисије“ који су поднели поједини оптужени за побуну Једнице за специјалне операције у новембру 2001, наводећи да су документа потребна за утврђивање чињеница у том процесу.

Пре тога, Генерални секретаријат дуже од годину није донео одлуку о захтеву за достављање документације па је подносилац тужбом покренуо управни спор због „ћутања управе“, а сада је, тврде наши извори, уследила тужба због негативне одлуке.

Захтевом за приступ информацијама од јавног значаја тражено је достављање извештаја „Кораћеве комисије“ с прилозима које је Комисија користила у раду, као и копије аудио-записа седница које је Комисија одржала од 2. јуна до 13.августа 2003. године. Самом одлуком о образовању Комисије за испитивање система обезбеђења премијера Зорана Ђинђића, донетом 15. маја 2003 године, предвиђено је да подаци које она прикупи и до којих дође у свом раду представљају државну тајну, ако за одређене податке Влада Републике Србије другачије не одреди. Потом је на седници Владе од 21.августа 2003. одлучено да се с дела извештаја скине ознака „државна тајна“, а да тајност остане на документима Комисије под називом „Прилог 1” и „Прилог 2” који су чинили део Извештаја.

Суђење осморици бивших „беретки“ по оптужбама за оружану побуну због изласка ЈСО-а на улицу у новембру 2001. године, траје од октобра 2012. године, а ускоро би, у првом наредном термину 29. и 30. септембра, требало да почне изнова због промене у саставу судског већа.

Процес због изласка ЈСО-а у новембру 2001. године на улицу код београдског Центра „Сава” покренут је у септембру 2011. године. Сви окривљени су одбацили оптужбе. Одбрана тврди да је догађај од пре петнаест година „миран протест којим су припадници ЈСО-а желели да искажу незадовољство јер су 8. новембра 2001, због обмана тадашњег врха РДБ-а, у незнању учествовали у акцији хапшења хашких оптуженика браће Бановић, иако је раније власт обећала да ЈСО неће бити ангажован на хапшењу лица с хашких потерница док се не донесе закон о сарадњи с Хашким трибуналом“.

Окривљене, некадашњег команданта ЈСО-а Милорада Улемека Легију, Душана Маричића, који је био командант Јединице у време догађаја, те бившег помоћника команданта ЈСО-а Звездана Јовановића оптужница сумњичи да су почетком новембра 2001. године учествовали у организовању побуне ЈСО-а. Судским поступком су обухваћени и Веселин Лечић, Мића Петраковић, Драгослав Крсмановић, Владимир Потић и Драгиша Радић.

У оптужници су изнете сумње да је „од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказао послужност команди, повукао своје припаднике у центар у Кули, прекинуо комуникације с командом и у више наврата одбио захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине побуну“.

Током првог суђења одбрану није изнео једино Милорад Улемек Легија због тога што, како је навео на главном претресу 2. октобра 2012, сматра да је „реч о фарси, процесу с политичком позадином којим је гађан неко други“. Улемек је ипак пристао да одговара на питања одбране осталих окривљених.

Ј. Ј.

Захтев поднео Звездан Јовановић

Захтев за приступ информацијама од јавног значаја поднео је Звездан Јовановић, један од осморице некадашњих припадника ЈСО-а којима се суди пред Специјалним судом у Београду по оптужбама за оружану побуну због изласка ЈСО-а на улицу у новембру 2001. године. По незваничним информацијама, Јовановић је те податке тражио у циљу утврђивања доследности исказа појединих сведока који су испитани на суђењу за побуну ЈСО-а, а исказ су дали и „Кораћевој комисији”.