Бање потенцијална златна кока

тешко болесних пацијената о трошку РФЗО, а мање у туристичке и привредне сврхе. Медији су раније процењивали да су укупни приходи српских бања 40 милиона евра годишње, а да би након њихове приватизације приходи скочили на 100 милиона евра годишње. Те процене нису званични подаци, али нису ни без осноца, имајући у виду податак да аустријске бање праве већу нето добит него целокупна привреда Србије. Словенија и Хрватска су своје бање „унапредиле” у спа центре, и такође обезбедиле већи приход него раније.

Кад је реч о српским бањама, пре свега лечилиштима, пример како то функционише је бања Русанда у Меленцима, која има 300 постеља за лечење најтежих неуролошких и коштано - мишићних обољења, где пацијенти долазе о трошку РФЗО, а капацитети су током године искориштени око 60 одсто. Дозволу да се баве туризмом од надлежних министарстава добили су тек ове године и за те намене адаптирали 36 соба са 87 постеља, и ти туристички капацитети су током сезоне били максимално попуњени.

„Бањски потенцијали у Србији нису довољно искориштени. Ми имамо 300 постеља у плану мреже које скоро никада нису потпуно попуњени. Попуњеност је око 60 одсто, а слична је ситуација и у другим бањама, а има и бања које потпуно пропадају”, каже за Танјуг директорка Русанде Нада Наумовић. Она је додаје да је решење за бање, попут Русанде, јавно -приватно партнерство, јер би се улагањем приватног капитала унапредило функционисање здравственог и превентивног дела рехабилитације, а приватни партнери добили „финансијску сатисфакцију”. Она каже да треба развијати велнес програм намењен туристима, али никако не треба занемарити здравствени део понуде.

У Србији нема прецизне анализе колико су приходи од бањског туризма, али је познато да велики број бања, попут Рибарске, Сијаринске, Бање Ковиљаче, Термал, Селтерс, Јунаковић, Кањижа и Буковичке, Врњачке Бање остварују позитивне резултате, али то није ни близу резултата бања у региону.

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку и некадашњи члан УО Фонда ПИО навео је као пример аустријске бање које праве већу нето добит него целокупна привреда Србије. Те бање су, наставља он, углавном у власништву приватних фондова којима управља професионални менаyмент који се бира на конкурсу, а не именује партијски. Он каже да није циљ да бање за „буд зашто” пређу у приватне руке, па да их неко 20 или 30 година подиже и модернизује, већ да се уз стратешке инвестоторе у наредних неколико година свака бања подигне на ниво као у Чешкој, Аустрији, Словачкој.

Један од приоритета нове владе, како је најавио премијер Александар Вучић у експозеу, биће приватизација бања или јавно приватно партнерство. Пре тога, међутим, мораће да се обави много тога што није на време решено, а пре свега власнички односи. Наиме, ПИО фонд је пре неколико година покренуо судске поступке како би вратио 29 бања, поједини поступци већ су окончани и власништво над 15 бања припало је пензионом фонду, док су у току спорови за још 12 лечилишта.

У пензионом фонду наглашавају да је њихово „опредељење увек било да управљање својом имовином ускладе са интересима државе и државном стратегијом развоја бањског туризма, припремајући се за сва могућа решења (приватизацију, стратешко партнерство, докапитализацију, заједничко улагање).То би, како наводе, обезбедило прилив инвестиција, запошљавање у већем обиму, развој повезаних привредних грана на нивоу локалне самоуправе и унапређење општег пословног амбијента, што би директно утицало на повећање изворних прихода фонда.

У Удружењу синдиката пензионера Србије противе се идеји о приватизацији бања: „Они који никада нису улагали у ПИО Фонд, нити учествовали у стварању капиталних добара, немају право да одлучују и да распродају имовину која није њихова”, рекао је Танјугу потпредседник Удружења синдиката Михајло Радовић. Синдикат, међутим, смеће с ума чињеницу колико се новца за пензије обезбеђује из буyета.

Када је Агенција за приватизацију прошле године објавила јавни позив за приватизацију 14 бања за куповину су, према писању медија, били заинтересовани бизнисмени Миодраг Костић, Петар Матијевић, Филип Цептер, али и компаније и појединце из Русије, Немачке, Кине, Кипра, Словеније. Продаја је обустављена пре свега због судских спорова око власништва које држава води са Фондом ПИО.

Најтраженија била Врњачка бања

По подацима Туристичке организације Србије, у првој половини године 30 одсто домаћих гостију у Србији боравило је у бањама и то скоро 800.000 њих, што је за 11 одсто више него прошле године. Странаца је било за 13 одсто више него лане, а најтраженије су биле Врњачка бања, затим Селтерс, бања Ковиљача,. Врдник, Буковичка бања.