Banje potencijalna zlatna koka
teško bolesnih pacijenata o trošku RFZO, a manje u turističke i privredne svrhe. Mediji su ranije procenjivali da su ukupni prihodi srpskih banja 40 miliona evra godišnje, a da bi nakon njihove privatizacije prihodi skočili na 100 miliona evra godišnje. Te procene nisu zvanični podaci, ali nisu ni bez osnoca, imajući u vidu podatak da austrijske banje prave veću neto dobit nego celokupna privreda Srbije. Slovenija i Hrvatska su svoje banje „unapredile” u spa centre, i takođe obezbedile veći prihod nego ranije.
Kad je reč o srpskim banjama, pre svega lečilištima, primer kako to funkcioniše je banja Rusanda u Melencima, koja ima 300 postelja za lečenje najtežih neuroloških i koštano - mišićnih oboljenja, gde pacijenti dolaze o trošku RFZO, a kapaciteti su tokom godine iskorišteni oko 60 odsto. Dozvolu da se bave turizmom od nadležnih ministarstava dobili su tek ove godine i za te namene adaptirali 36 soba sa 87 postelja, i ti turistički kapaciteti su tokom sezone bili maksimalno popunjeni.
„Banjski potencijali u Srbiji nisu dovoljno iskorišteni. Mi imamo 300 postelja u planu mreže koje skoro nikada nisu potpuno popunjeni. Popunjenost je oko 60 odsto, a slična je situacija i u drugim banjama, a ima i banja koje potpuno propadaju”, kaže za Tanjug direktorka Rusande Nada Naumović. Ona je dodaje da je rešenje za banje, poput Rusande, javno -privatno partnerstvo, jer bi se ulaganjem privatnog kapitala unapredilo funkcionisanje zdravstvenog i preventivnog dela rehabilitacije, a privatni partneri dobili „finansijsku satisfakciju”. Ona kaže da treba razvijati velnes program namenjen turistima, ali nikako ne treba zanemariti zdravstveni deo ponude.
U Srbiji nema precizne analize koliko su prihodi od banjskog turizma, ali je poznato da veliki broj banja, poput Ribarske, Sijarinske, Banje Koviljače, Termal, Selters, Junaković, Kanjiža i Bukovičke, Vrnjačke Banje ostvaruju pozitivne rezultate, ali to nije ni blizu rezultata banja u regionu.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku i nekadašnji član UO Fonda PIO naveo je kao primer austrijske banje koje prave veću neto dobit nego celokupna privreda Srbije. Te banje su, nastavlja on, uglavnom u vlasništvu privatnih fondova kojima upravlja profesionalni menayment koji se bira na konkursu, a ne imenuje partijski. On kaže da nije cilj da banje za „bud zašto” pređu u privatne ruke, pa da ih neko 20 ili 30 godina podiže i modernizuje, već da se uz strateške investotore u narednih nekoliko godina svaka banja podigne na nivo kao u Češkoj, Austriji, Slovačkoj.
Jedan od prioriteta nove vlade, kako je najavio premijer Aleksandar Vučić u ekspozeu, biće privatizacija banja ili javno privatno partnerstvo. Pre toga, međutim, moraće da se obavi mnogo toga što nije na vreme rešeno, a pre svega vlasnički odnosi. Naime, PIO fond je pre nekoliko godina pokrenuo sudske postupke kako bi vratio 29 banja, pojedini postupci već su okončani i vlasništvo nad 15 banja pripalo je penzionom fondu, dok su u toku sporovi za još 12 lečilišta.
U penzionom fondu naglašavaju da je njihovo „opredeljenje uvek bilo da upravljanje svojom imovinom usklade sa interesima države i državnom strategijom razvoja banjskog turizma, pripremajući se za sva moguća rešenja (privatizaciju, strateško partnerstvo, dokapitalizaciju, zajedničko ulaganje).To bi, kako navode, obezbedilo priliv investicija, zapošljavanje u većem obimu, razvoj povezanih privrednih grana na nivou lokalne samouprave i unapređenje opšteg poslovnog ambijenta, što bi direktno uticalo na povećanje izvornih prihoda fonda.
U Udruženju sindikata penzionera Srbije protive se ideji o privatizaciji banja: „Oni koji nikada nisu ulagali u PIO Fond, niti učestvovali u stvaranju kapitalnih dobara, nemaju pravo da odlučuju i da rasprodaju imovinu koja nije njihova”, rekao je Tanjugu potpredsednik Udruženja sindikata Mihajlo Radović. Sindikat, međutim, smeće s uma činjenicu koliko se novca za penzije obezbeđuje iz buyeta.
Kada je Agencija za privatizaciju prošle godine objavila javni poziv za privatizaciju 14 banja za kupovinu su, prema pisanju medija, bili zainteresovani biznismeni Miodrag Kostić, Petar Matijević, Filip Cepter, ali i kompanije i pojedince iz Rusije, Nemačke, Kine, Kipra, Slovenije. Prodaja je obustavljena pre svega zbog sudskih sporova oko vlasništva koje država vodi sa Fondom PIO.
Najtraženija bila Vrnjačka banja
Po podacima Turističke organizacije Srbije, u prvoj polovini godine 30 odsto domaćih gostiju u Srbiji boravilo je u banjama i to skoro 800.000 njih, što je za 11 odsto više nego prošle godine. Stranaca je bilo za 13 odsto više nego lane, a najtraženije su bile Vrnjačka banja, zatim Selters, banja Koviljača,. Vrdnik, Bukovička banja.