Хуманитарне организације свакодневно примају донације

производе за хигијену и храну сваког радног дана. Али, никада се не ставља акценат на то ко је одећу донео, а ни они који је доносе то не потенцирају. Највећи налет је у пролеће, када крене топлије време, како су нам рекли саговорници из Кола српских сестара, Прихватилишта и Црвеног крста Новог Сада.

– У пролеће нам стиже већа количина ствари. Мало је непријатно када нам донесу у yаковима, то се осећа, али ми све разврстамо и гледамо да све искористимо и проследимо – каже председница Кола српских сестара  Славојка Тодоров.

За време годишњих одмора, до септембра, Коло не прима никакву робу.

– До сада смо давали ССОСО „Др Милан Петровић”, Дому у Ветернику, Свратишту, Сигурној кући, Геронтолошком центру, али смо слали и онима који су страдали у поплавама у Обреновцу и Бијељини – додаје она.

С друге стране, Прихватилиште прима одећу, обућу, душеке и постељину, а уколико то није чисто, оперу у свом вешерају. Како кажу, стално су у дефициту с доњим вешом и чарапама, док им често стижу одела и капути које, махом старија лица која се налазе у Прихватилишту, немају прилике да носе.

– Не знамо од кога је гардероба, ко ју је носио, што је и боље. Није пријатно да новом власнику кажемо да је то одећа неког покојника – каже руководилац Прихватилишта Анђелија Бараћ. – Примамо робу сваког радног дана од 7 до 19 часова у Дневном боравку у Краља Петра Првог и у Геронтолошком центру у Футогу. Храну не примамо, евентуално ако је конзервирана, а што се тиче хигијенских производа, они су увек добродошли, али их ретко доносе.

Трећа организација која прима ствари за даљу дистрибуцију онима који су материјално угрожени, јесте Црвени крст Новог Сада. Они имају посебан магацин у Петроварадину у „Победа холдингу”, где сваког радног дана од 8 до 14 часова грађани могу донети непотребну одећу или неку другу донацију.

– Гардероба мора да буде сортирана, чиста и сложена јер и они који је примају имају достојанство – рекао нам је секретар Црвеног крста Новог Сада Драган Лазић. – Углавном једном недељно, то буде петком, људи долазе у магацин да преузму ствари које им требају. Примамо и храну као донацију и тако оплемењујемо оброке у нашој народној кухињи.

Сви наши саговорници су потврдили да је највећи прилив ствари током пролећа кад, како каже Балаћ, људи праве велико спремање станова и кућа. Скрећу пажњу на то да, у зависности од тога коме се доноси одећа, треба знати шта је прикладно однети да се не би стварали вишкови непотребне гардеробе, и с друге стране, мањкови неопходних ствари, односно да све буде функционално. Тако намештај ниједна организација не прима јер немају где да га лагерују, нити начин да га проследе даље.

– Примећујем да је роба некада била квалитетнија, очуванија, а сада често иде од руке до руке – каже нам Тодоров, наглашавајући да их је управо двадесетпетогодишњи хуманитарни рад довео до Октобарске награде, као и да млади треба да се прикључе таквим организацијама да би наставили тамо где старији застану.

Л. Радловачки