Оружје за боцкање Кине

Зато он ради да стави по страни љута непријатељства са Мјанмаром, Ираном, Кубом, а протекле недеље и Вијетнамом.

Председник Обама је на почетку тродневне посете Социјалистичкој Републици Вијетнам саопштио да САД укидају 41-годишњу забрану продаје оружја тој земљи у Југоисточној Азији. Ембарго је био један од последњих остатака Вијетнамског рата и потоњих дуго година замрзнутих односа између две земље.



Гледано из Вашингтона, потези за помирење са појединим од некадашњих непријатеља одвијали су се годинама, али се Обама нада да може да покаже користи од његовог “мекшег приступа” пре него што идућег јануара преда контролу власти за сада неизвесном наследнику. Обамини домаћи критичари вичу “наивац”, али то њега јача у уверењу да САД морају да се ослободе менталитета“ми - против - њих”, који је усађен током ратова пре неколико деценија, кажу упућени.



Обраћајући се Вијетнамцима на једном од јавних скупова, Обама је у Ханоју одбацио позиве да Вијетнам треба држати на дистанци, што заговарају они који неуморно инсистирају на старим ривалствима. Приметио је да је он први од председника САД који је рођен (1961) после неких од великих војних сукоба током Хладног рата, а да су његове кћери расле у миру који је владао између њихове земље и Вијетнама.

“Када су последње америчке трупе напустиле Вијетнам имао сам само 13 година,”казао је Обама.“Овде сам дошао свестан прошлости, знајући нашу тешку историју, али усредсређен на будућност: напредак, безбедност, достојанство човека које можемо да заједно унапређујемо.”

Рат у Вијетнаму, који је  Обама индиректно помињао, у тој земљи је познат као Рат отпора против Америке, или једноставније Амерички рат. Трајао је са различитим интензитетом од 1955. до 1975, а био је познат и као Други Индокинески рат јер је захватио поред Вијетнама, од Другог светског рата подељеног на Северни и Јужни, такође Лаос и Камбоџу.



У поменутим земљама суседима, народноослободилачки и комунистички покрети су водили герилске ратове против власти у региону које су уживале подршку САД и других западних капиталистичких земаља. Ти покрети су примали помоћ Народне Републике Кине, Совјетског Савеза и других социјалистичких држава у свету. Био је то посредни сукоб Истока и Запада на врхунцу Хладног рата. Рат је завршен падом јужновијетнамске престонице Сајгона 1975, уједињењем два Вијетнама, променом власти у Лаосу и Камбоџе, те повлачењем америчких трупа из Индокине.

Вијетнамски рат је упамћен по великом броју људских жртава. Процене о броју Вијетнамаца на обема странама, војника и цивила, иду од 800.000 до 3,1 милиона, 200.000 до 300.000 Камбоyанаца, те између 20.000 и 200.000 Лаошана. Погинуло је такође, 58.220 припадника оружаних снага САД, а још 1.626 се воде као“нестали у акцији”.



Саопштавајући да укида ембарго, Обама је у присуству вијетнамског председника Тран Даи Куанга оценио да су две стране,“у овој фази успоставиле ниво поверења и сарадње, укључујући наше оружане снаге, који одражава заједничке интересе и узајамно поштовање”.“Ова промена ће осигурати да Вијетнам има приступ опреми која му је потребна за властиту одбрану,” казао је даље Обама.



Амерички конгресмени и активисти за права човека су тражили од Обаме да изврши притисак на власти Вијетнама како би ове, пре укидања ембарга, пружиле више индивидуалних слобода у једнопартијској држави. Обама је, међутим, навео да две државе и даље имају разлике у погледу права човека, али је оценио да по том питању у Вијетнаму постоји умерени напредак.



Председник Тран је похвалио проширење безбеносних и трговинских веза између „ранијих противника који су постали пријатељи“ и позвао на више улагања из САД у Вијетнам. Поручио је како за билатералну трговину постоје огромне могућности. Годишња трговина између САД и Вијетнама је порасла са 450 милиона долара када су 1995.односи  нормализовани, на 45 милијарди прошле године. САД су велики купац телевизора, смартфона, одеће и морске хране из  Вијетнама. С друге стране, САД су заитересоване за брзо растућу средњу класу у Вијетнаму земљи са близу 100 милиона становника. То би значило већи увоз скупљих аутомобила, хране и машина из САД.



Аналитичари примећују да је, Обама, трећи председник САД који је посетио Вијетнам, пре свега вођен реалполитичким принципима. У време када Кина и Вијетнам треба да решавају спор око територијалних вода у Јужном кинеском мору, резултати посете председника САД Ханоју могли би, евентуално, да буду најефектнија симболичка инвестиција у Обамин “Пилон за Азију”. Обама, који је током осам година посетио Азију 10 пута, поставио је као водиљу своје спољне политике постизање тешњих односа са земљама најмногољудијег и економски најдинамичнијег континента и оближњег Пацифика.

На западу се углавном коментарише како ће уклањање ембарга бити психолошки подстицај за Вијетнам.

Та земља има, историјски, сложене односе са Кином. Вијетнам је вековима био окупиран од Кине, а кинески култура и језик су некада били доминантни међу вијетнамском елитом. НР Кина и Јужни Вијетнам су се 1974, кратко сукобили око острва у Парацелским (Ксиша) ланцу у Јужном кинеском мору. Две комунистичке државе, Кина и Вијетнам, због превласти у Камбоyи ратовале су 1979. у копненом пограничном појасу. Односи Пекинга и Ханоја су опет били на кушњи колико 2014, када је једна кинеска нафтна компанија покушала да трага за нафтом у подручју у Јужном кинеском мору, што је довело до кошкања, углавном рибарских и других невојних пловила две стране.



Обама је поручио како америчке војне продаје Вијетнаму “нису засноване на Кини.” Но, његова настојања да продуби обрамбене везе са неким од кинеских суседа, одавно изазвивају подозрење у Пекингу, из којег стално стижу упозорења америчким и другим званичницима у свету да се не мешају у жучне билатералне спорове међу државама у Јужном кинеском мору. Кинески медији су овог пута били отворени. Глобал тајмс, из састава партијског дневника “Женмин жибао” је Обамину оцену окарактерисао као “веома јефтину лаж”. Државна новинска агенција Шинуа је коментарисала како приближавање САД Вијетнаму, не би требало да буде “коришћено као средство за претњу или чак нарушавање стратешких интереса треће државе“. Вијетнам је упозорен да буде опрезан са САД које су “покретане неискреним плановима.”



Из министарства спољних послова у Пекингу су мирније поручили како би  Кина,“као земља сусед, била сретна да види како Вијетнам развија нормалне и пријатељске односе сарадње са свим другим државама, укључујући и САД”. “Надамо се да ће ти нормални и пријатељски односи бити допринос регионалној стабилности и развоју,” додала је представница министарства Хуа Ћуњинг.

Дан по Обамином саопштењу, дискретно су се у једној од кинеских провинција на граници са Вијетнамом срели помоћници министара спољних послова две државе. Неколико дана пред Обамину посети Ханоју, у том граду је амбасадор Кине Хонг Yиаоyонг саопштио, после сусрета са министром одбране Вијетнама Нго Ксуан Лићом, да су се две стране сложиле да ојачају војну сарадњу. Очигледно је да ће у наредним годинама и деценијама, у надметању две најмоћније државе света, Вијетнам бити један од њихових значајних партнера.



Борислав Коркоделовић