Породица и другари у сузама испратили Каћу

а у погребној поворци било је највише тинејyера – Каћиних другара из гимназије и колега из веслачког клуба који су своју другарицу испратили у дресовима чије су боје заједно бранили. Сузе за изгубљеним младим животом нико није могао да задржи. Ишчекивање и неизвесност уз црне слутње у кући Куновићевих престале су  24. маја ове године, након што је та девојчица, узорна ученица гимназије и спортиста, под нерасветљеним околностима нестала на тренингу 7. маја, три километра узводно од Моста слободе, између Рибарског острава и Лединаца.

– Не можемо да разумемо шта се догодило и због чега, чиме је изазвала Дунав да нам је узме, али можемо да чувамо успомену на њу – рекао је , уз подрхтавање гласа, представник њеног клуба. – Каћа је успевала да усклади своје веслачке обавезе тако да не трпе ни школа ни породица, за коју је била јако везана. Била је прва у подели чамаца, али и кад је требало сређивати хангар или чистити снег у дворишту. Уживала је у музици и у спорту, док је била пођеднако успешна и у школи. Имала је Катарина велике планове, баш као и свака здрава и срећна шеснестогодишњакиња: да донесе што више медаља, да свакодневно спокојно чамцем плови по Дунаву и једног дана наступи на Олимпијским играма.

Девојчица која се у име другара из гиманзије опростила од Катарине, уз велике напоре да је не савладају емоције, подсетила је на то да се Катарина увек могла видети у првим клупама, подигнуте руке.    

– Била је шашава, причљива, свакодавно срећна и весела девојчица с доста догодовштина којима смо се ми из ИИ8 смејали – казала је  Каћина школска другарица. – Налазила је излаз тамо где га други нису видели, сваку тугу је претварала у срећу и сваку сузу у осмех.     

Катарина је нестала у Дунаву 7. маја пре подне на редовном тренингу, а још увек није до краја утврђено како се несрећа догодила.

Она је тог дана, заједно с групом веслача, имала редован тренинг на Дунаву код Штранда, где је и седиште клуба. Возила је чамац једносед и у једном тренутку издвојила се из групе, након чега су њени другари и приметили да је нема. Одмах је покренута опсежна потрага, која није дала резултате. Једна од претпоставки је да је веслачица налетела на усидрену баржу јер је возила окренута леђима па се њен чамац преврнуо.

Њено тело је пронађено 24. маја у Дунаву, надомак Жежељевог моста у изградњи, код кеја. Девојчица је имала на себи плави дрес, какав су  имали многи на последњем испраћају. Тог дана, након 17 дана потраге, распршиле су се све наде.

С. Х.