Porodica i drugari u suzama ispratili Kaću

a u pogrebnoj povorci bilo je najviše tinejyera – Kaćinih drugara iz gimnazije i kolega iz veslačkog kluba koji su svoju drugaricu ispratili u dresovima čije su boje zajedno branili. Suze za izgubljenim mladim životom niko nije mogao da zadrži. Iščekivanje i neizvesnost uz crne slutnje u kući Kunovićevih prestale su  24. maja ove godine, nakon što je ta devojčica, uzorna učenica gimnazije i sportista, pod nerasvetljenim okolnostima nestala na treningu 7. maja, tri kilometra uzvodno od Mosta slobode, između Ribarskog ostrava i Ledinaca.

– Ne možemo da razumemo šta se dogodilo i zbog čega, čime je izazvala Dunav da nam je uzme, ali možemo da čuvamo uspomenu na nju – rekao je , uz podrhtavanje glasa, predstavnik njenog kluba. – Kaća je uspevala da uskladi svoje veslačke obaveze tako da ne trpe ni škola ni porodica, za koju je bila jako vezana. Bila je prva u podeli čamaca, ali i kad je trebalo sređivati hangar ili čistiti sneg u dvorištu. Uživala je u muzici i u sportu, dok je bila pođednako uspešna i u školi. Imala je Katarina velike planove, baš kao i svaka zdrava i srećna šesnestogodišnjakinja: da donese što više medalja, da svakodnevno spokojno čamcem plovi po Dunavu i jednog dana nastupi na Olimpijskim igrama.

Devojčica koja se u ime drugara iz gimanzije oprostila od Katarine, uz velike napore da je ne savladaju emocije, podsetila je na to da se Katarina uvek mogla videti u prvim klupama, podignute ruke.    

– Bila je šašava, pričljiva, svakodavno srećna i vesela devojčica s dosta dogodovština kojima smo se mi iz II8 smejali – kazala je  Kaćina školska drugarica. – Nalazila je izlaz tamo gde ga drugi nisu videli, svaku tugu je pretvarala u sreću i svaku suzu u osmeh.     

Katarina je nestala u Dunavu 7. maja pre podne na redovnom treningu, a još uvek nije do kraja utvrđeno kako se nesreća dogodila.

Ona je tog dana, zajedno s grupom veslača, imala redovan trening na Dunavu kod Štranda, gde je i sedište kluba. Vozila je čamac jednosed i u jednom trenutku izdvojila se iz grupe, nakon čega su njeni drugari i primetili da je nema. Odmah je pokrenuta opsežna potraga, koja nije dala rezultate. Jedna od pretpostavki je da je veslačica naletela na usidrenu baržu jer je vozila okrenuta leđima pa se njen čamac prevrnuo.

Njeno telo je pronađeno 24. maja u Dunavu, nadomak Žeželjevog mosta u izgradnji, kod keja. Devojčica je imala na sebi plavi dres, kakav su  imali mnogi na poslednjem ispraćaju. Tog dana, nakon 17 dana potrage, raspršile su se sve nade.

S. H.