Реформа јавних предузећа приоритет за нову Владу

да би тако добар тренд могао бити настављен до половине године, без ограде и условљавања онога што је потребно да држава хитно учини, не би стали многи економски стручњаци. Нико не спори, а потврда за то стигла је и од Европске комисије и ММФ-а, да ће Србија у овој години имати већи раст БДП од планираног, али се у свим прогнозама од нове Владе тражи наставак започетих финансијских реформи, повећан прилив инвестиција и рационализација јавног сектора. Без тога, тврде економисти, велико је питање да ли ће оптимизма из првог тромесечја бити и на крају године.

Одржавање избора, показују финансијски показатељи, није имало последице по саму економску активност земље али приоритети будуће Владе требало би да буду наставак реформи и фискалне консолидације. При том најважнији, а сигурно и најтежи, посао биће завршетак процеса реструктуирања стратешких предузећа и наставак реформи у јавном сектору. Тако економиста Иван Николић истиче да су економски подаци за прво тромесечје врло повољни па се због тога може рећи да су избори без последица прошли по саму економску активност земље. Он нема дилеме да БДП у првом тромесечју јесте додатно одскочио, али исто тако, како каже, нема ни сигурне оцене да су инвестиције у прва три месеца забележиле раст.

– Тешко је очекивати да ће пун капацитет нова влада имати пре јесени и да ће она бити под притиском да изнесе оно што је одлагано или што досадашња влада није стигла да спроведе. Најављена отпуштања у јавном сектору, пре свега администрацији, јесу спроводива али не у великом обиму. Много већи проблеми ће бити код јавних предузећа. И сумњам да се решење може наћи у кратком року – оценио је Николић.

Економиста Миладин Ковачевић истиче да будућу владу очекује пре свега наставак свега започетог додајући да се тај посао може поделити у четири групе.

– Једна је завршетак процеса реструктуирања преосталих стратешких предузећа, затим консолидација и транс- формација неколико великих јавних предузећа. Ту су ствари доста тврде и везане су пре свега за ЕПС, Србијагас који очекују трансформацију, затим консолидација Железаре Србије... То не може преко ноћи. Приоритет за нову владу требало би да буде и наставак реформи у јавном сектору. Четврти, можда и најкрупнији изазов, је наставак системских реформи у пензионом систему и социјалним функцијама државе – сматра Ковачевић.

Све то јесу послови који стоје пред новом Владом Србије и који траже брзо “делање”, али економиста Стојан Ста- менковић прогнозира да би се Србија могла “приближити јесени, док све то почне да функционише”, а све то би могло да доведе до застоја у динамици инвестиција, као и скок зарада у јавном сектору.

Чланови Фискалног савета, не спорећи добар финансијски почетак године и резултате остварене у прва три месеца, упозоравају да ће све бити узалуд уколико се не уради оно што је зацртано и започето прошле године и не настави са структурним реформама, понављајући да “шкрипи” реформа јавних предузећа односно да то не иде по плану и да управо успех нове владе зависи од тога. Наводе и да касне и друге важне реформе као што су рационализација броја запослених у јавном сектору, док ће највећа предузећа у процесу приватизације остатити у државном власништву и после истека важења заштите од принудне наплате поверилаца. „Ако би држава наставила да директно или посредно помаже та предузећа, то би буyет коштало 200 милиона евра годишње”, упозорава Фискални савет.

Сва ова упозорења економиста и економских контролора српске консолидације нису новина, већ само оно што је прошле године започето и што је требало да буде настављено током ове, а застало је због избора. Због тога новог-старог премијера чека велики посао, а на његовом столу већ чека и захтев синдиката да се повећа минимална зарада са 121 на 145 динара по сату...

Љубинка Малешевић

Биће вишка запослених

Од наставка процеса рационализације у јавном сектора неће се одустати, поручује ових дана Жељко Ожеговић, државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе. Подсећа да су предлози за систематизацију још пре избора почели са стижу Влади, па су онда расписани избори и наставак тог процеса ће сачекати нову владу, али у сваком случају влада неће одустатити од тог процеса и он ће бити спроведен у складу са законом, тврди Ожеговић.