Раст Бундесвера за нову војну моћ

до душе, никада није јавно потврдила, кренула је у офанзиву и одлучно најавила јачање немачке војске, прво после завршетка хладног рата. Урсула фон дер Лајен, која се и раније залагала за већу немачку војну моћ, пожњела је због својих планова о расту Бундесвера и похвале и покуде, али и оцене да се Немачка тиме уклапа у светски тренд наоружања.     

Против планова Фон дер Лајенове о јачању Бундесвера први су се изјаснили “Зелени”, мала опозициона партија коју је некада водио бивши шеф немачке дипломатије Јошка Фишер, одакле је, у складу са партијском моћи, речено да сигурносни изазови савременог доба нису такви да се могу решавати једноставним повећањем броја трупа. По њима, неопходно је јасно утврдити шта је Немачкој потребно за савезнике и иностране војне мисије, а где се може изаћи на крај и са мање од постојећег.     

Из редова социјалдемократа, мањег коалиционог партнера демохришћана канцеларке Ангеле Меркел, дошле су, међутим, похвале планова о повећању броја војника у наредних седам година за 14.300, плус око 4.400 цивила, све уз процене да Бундесвер са постојећим капацитетима не може да одговори многим додатним задацима. И демохришћани су поздравили пројекат о јачању Бундесвера, но истовремено указујући да се “персонал, материјал и финансије Бундесвера морају, у првој линији, оријентисати на сигурносну ситуацију, а не на буyет државе”.

Фон дер Лајенова, иначе, сматра да је дошло време да немачка војска поново почне да расте, али уз напомену да ће, у плановима јачања, посебно место имати и сајбер-стручњаци. Стратези, пак, образлажу да Немачкој, чија војска је у новијој политичкој историји оставила крвави траг у Европи, јесте потребна нова војна моћ, због новонастале ситуације са Русијом око украјинске кризе и претњи западу исламских терориста.

И Немци подржавају ту одлуку-према једној анкети Центра за војну историју, 45 одсто Немаца су за повећање Бундесвера, што је три пута више, него 2009. године, пре украјинске кризе и напада терориста “Исламске државе”. Најаве Берлина о јачању Бундесвера, делује, међутим, и као потез у складу са позивом Америке да чланице НАТО више троше на одбрану, који је Барак Обама упутио у априлу, током боравка у Немачкој, критикујући Европу да је понекад неоправдано задовољна у вези са својом одбраном. Немачка издвајања за одбрану остају, међутим, испод НАТО-линије, према којој је циљ да се два процента бруто унутрашњег домаћег производа потроше на војни буyет, пошто влада у Берлину у Бундесвер улаже око 1,2 одсто .

После пада Берлинског зида и уједињења, немачка војска имала је око 585.000 војника и цивила, а од 2011. горња граница је била 185. 000 војниика и 56.000 цивила. Немачка планира да се у будуће та горња граница уклони и да се о броју војника годишње доносе одлуке, док припадници ултрадесничара из “Алтернативе за Немачку” (АфД) захтевају поновно увођење војне обавезе, укинуте пре неколико година. Из редова АфД, која би, према анкетама, на следећим савезним изборима, на јесен 2017, могла да уђе у Бундестаг, кажу да стални војни ангажмани оптерећују војску и захтевају поновно увођење војне обавезе.

Бундесвер се, иначе, налази у иностраним мисијама од југа Африке, Авганистана и Медитерана до Балкана, а немачки војници се из тих мисија враћају често са психичким последицама и ранама или тамо остављају своје животе. Немачки војници се у иностраним мисијама не боре само против непријатеља, већ понекад и против сопствене бирократије. Тако је један војник у мисији у Авганистану, који је у борбеној области изгубио рукавицу, требало да, за нанету штету држави, на рачун Бундесбанке уплати 7,17 евра. После жалбе, подофицир, ипак, на крају није морао да обештети државу.

Када је о стратегији одбране Немачке реч, експерти истичу да руски однос према Украјини у основи мења сигурносну архитектуру Европе и да Немачка без илузија мора да нађе примерени одговор на политику Москве. Експерти кажу и да би за Бундесвер то значило да се убудуће неће оријентисати само на иностране војне мисије, већ ће се поново јаче ангажовати за заштиту и одбрану територије, земаља, чланица НАТО. 

А, ту су и друге промене за претње, које пре десет година нису постојале, у шта спадају питања терористичке милиције “Исламска држава”, “сајбер-напади”, промене климе, заштита природних ресурса..... Управо због ресурса је бивши немачки председник Хорст Келер, као први у историји Немачке поднео оставку. Келер се, наиме, нашао на мети критике када је, после једне посете војнцима Бундесвера у Авганистану, рекао да се, у нужди, и војним мерама, уколико то треба морају штити интереси на пример, слобода трговинских путева, како би била спречена нестабилност у регионима, која би могла, како је рекао Келер, да се негативно одрази на немачке привредне шансе. Келеру су тада пребацивали да жели рат за привреду, а он се одлучио за оставку.

Радмила Лалић

(ауторка је спољнополитичка новинарка)