Rast Bundesvera za novu vojnu moć

do duše, nikada nije javno potvrdila, krenula je u ofanzivu i odlučno najavila jačanje nemačke vojske, prvo posle završetka hladnog rata. Ursula fon der Lajen, koja se i ranije zalagala za veću nemačku vojnu moć, požnjela je zbog svojih planova o rastu Bundesvera i pohvale i pokude, ali i ocene da se Nemačka time uklapa u svetski trend naoružanja.     

Protiv planova Fon der Lajenove o jačanju Bundesvera prvi su se izjasnili “Zeleni”, mala opoziciona partija koju je nekada vodio bivši šef nemačke diplomatije Joška Fišer, odakle je, u skladu sa partijskom moći, rečeno da sigurnosni izazovi savremenog doba nisu takvi da se mogu rešavati jednostavnim povećanjem broja trupa. Po njima, neophodno je jasno utvrditi šta je Nemačkoj potrebno za saveznike i inostrane vojne misije, a gde se može izaći na kraj i sa manje od postojećeg.     

Iz redova socijaldemokrata, manjeg koalicionog partnera demohrišćana kancelarke Angele Merkel, došle su, međutim, pohvale planova o povećanju broja vojnika u narednih sedam godina za 14.300, plus oko 4.400 civila, sve uz procene da Bundesver sa postojećim kapacitetima ne može da odgovori mnogim dodatnim zadacima. I demohrišćani su pozdravili projekat o jačanju Bundesvera, no istovremeno ukazujući da se “personal, materijal i finansije Bundesvera moraju, u prvoj liniji, orijentisati na sigurnosnu situaciju, a ne na buyet države”.

Fon der Lajenova, inače, smatra da je došlo vreme da nemačka vojska ponovo počne da raste, ali uz napomenu da će, u planovima jačanja, posebno mesto imati i sajber-stručnjaci. Stratezi, pak, obrazlažu da Nemačkoj, čija vojska je u novijoj političkoj istoriji ostavila krvavi trag u Evropi, jeste potrebna nova vojna moć, zbog novonastale situacije sa Rusijom oko ukrajinske krize i pretnji zapadu islamskih terorista.

I Nemci podržavaju tu odluku-prema jednoj anketi Centra za vojnu istoriju, 45 odsto Nemaca su za povećanje Bundesvera, što je tri puta više, nego 2009. godine, pre ukrajinske krize i napada terorista “Islamske države”. Najave Berlina o jačanju Bundesvera, deluje, međutim, i kao potez u skladu sa pozivom Amerike da članice NATO više troše na odbranu, koji je Barak Obama uputio u aprilu, tokom boravka u Nemačkoj, kritikujući Evropu da je ponekad neopravdano zadovoljna u vezi sa svojom odbranom. Nemačka izdvajanja za odbranu ostaju, međutim, ispod NATO-linije, prema kojoj je cilj da se dva procenta bruto unutrašnjeg domaćeg proizvoda potroše na vojni buyet, pošto vlada u Berlinu u Bundesver ulaže oko 1,2 odsto .

Posle pada Berlinskog zida i ujedinjenja, nemačka vojska imala je oko 585.000 vojnika i civila, a od 2011. gornja granica je bila 185. 000 vojniika i 56.000 civila. Nemačka planira da se u buduće ta gornja granica ukloni i da se o broju vojnika godišnje donose odluke, dok pripadnici ultradesničara iz “Alternative za Nemačku” (AfD) zahtevaju ponovno uvođenje vojne obaveze, ukinute pre nekoliko godina. Iz redova AfD, koja bi, prema anketama, na sledećim saveznim izborima, na jesen 2017, mogla da uđe u Bundestag, kažu da stalni vojni angažmani opterećuju vojsku i zahtevaju ponovno uvođenje vojne obaveze.

Bundesver se, inače, nalazi u inostranim misijama od juga Afrike, Avganistana i Mediterana do Balkana, a nemački vojnici se iz tih misija vraćaju često sa psihičkim posledicama i ranama ili tamo ostavljaju svoje živote. Nemački vojnici se u inostranim misijama ne bore samo protiv neprijatelja, već ponekad i protiv sopstvene birokratije. Tako je jedan vojnik u misiji u Avganistanu, koji je u borbenoj oblasti izgubio rukavicu, trebalo da, za nanetu štetu državi, na račun Bundesbanke uplati 7,17 evra. Posle žalbe, podoficir, ipak, na kraju nije morao da obešteti državu.

Kada je o strategiji odbrane Nemačke reč, eksperti ističu da ruski odnos prema Ukrajini u osnovi menja sigurnosnu arhitekturu Evrope i da Nemačka bez iluzija mora da nađe primereni odgovor na politiku Moskve. Eksperti kažu i da bi za Bundesver to značilo da se ubuduće neće orijentisati samo na inostrane vojne misije, već će se ponovo jače angažovati za zaštitu i odbranu teritorije, zemalja, članica NATO. 

A, tu su i druge promene za pretnje, koje pre deset godina nisu postojale, u šta spadaju pitanja terorističke milicije “Islamska država”, “sajber-napadi”, promene klime, zaštita prirodnih resursa..... Upravo zbog resursa je bivši nemački predsednik Horst Keler, kao prvi u istoriji Nemačke podneo ostavku. Keler se, naime, našao na meti kritike kada je, posle jedne posete vojncima Bundesvera u Avganistanu, rekao da se, u nuždi, i vojnim merama, ukoliko to treba moraju štiti interesi na primer, sloboda trgovinskih puteva, kako bi bila sprečena nestabilnost u regionima, koja bi mogla, kako je rekao Keler, da se negativno odrazi na nemačke privredne šanse. Keleru su tada prebacivali da želi rat za privredu, a on se odlučio za ostavku.

Radmila Lalić

(autorka je spoljnopolitička novinarka)