ММФ: Корупција "поједе" два одсто глобалне привреде годишње

наводи се у новом извештају Међународног монетарног фонда (ММФ) о економском утицају корупције.Корупција, мито и други облици превара, који су заједнички и богатим и сиромашним земљама, ограничавају привредни раст и поткопавају прокламоване политике влада, пише у документу ММФ-а, преноси агенција Франс прес.



У говору, припремљеном за данашњи глобални антикорупцијски самит у Лондону, директорка ММФ-а Кристин Лагард истиче да све више и више лидера отворено тражи помоћ у борби против ове пошасти."Сиромаштво и незапосленост пођеднако могу бити симптоми хроничне корупције", наводи се у говору Лагардове, у који је француска агенција имала увид.



"Док су директни економски трошкови корупције добро познати, индиректни трошкови могу још битније и још више да изнурују, што доводи до ниског раста и веће неједнакости у приходима", констатује Лагардова.Она одбацује идеју да је корупција постојан културни феномен у многим земљама, и истиче да је у ствари та појава заједничка свим културама и да су земље с различитим културним наслеђима пронашле начине за решавање тог проблема.



Покојни лидер Сингапура, Ли Куан Јев, "био је врло ефикасан како у залагању за политику нулте толеранције према корупцији, тако и у изградњи надлежних институција у време када се корупција ширила у Сингапуру", напомиње Лагард.Економски ефекат корупције је тешко квантификовати, наводи се у извештају ММФ-а,  објављеном јуче.Упркос тврдњама да она помаже "подмазивању точкова" да би привреде функционисале, њен укупни утицај је врло негативан.



Само трошкови мита надмашују више од 2,0 одсто глобалног бруто домаћег производа (БДП), који представља општу меру привредне производње - и зато што је такав новац "прљав", он се често "исисава" из привреде у оф шор уточишта, што значи да не доприноси расту.Корупција одржава економску неефикасност, нарушава јавну политику, и погоршава неједнакост, додаје се у извештају. Она такође плаши и домаће и стране инвеститоре.



"Инвеститори заправо траже земље које им могу дати гаранције да, када направе улагање, неће бити уцењивани за давање мита", наводи Лагард.

У извештају се предочава да подаци показују да је већа корупција генерално у  корелацији с нижим нивоом социјалне заштите за сиромашне. То је делом зато што се државни буџети корумпиранијих земаља пумпају с разним трошковима, као што су  скупи пројекти, који нуде веће могућности корупције.



Према речима Лагардове, ММФ је уврстила смернице за антикорупцијске мере у своје програме подршке владама, јер "свеприсутна корупција отежава вођење прокламоване фискалне политике".Неки приступи су потврдили ефикасност у великом броју земаља, као што су више плате за  државне службенике, успостављање посебних антикорупцијских судова, кажњавање предузећа за корупцију у другим земљама и стварање посебних канцеларија за наплату  пореза од највећих пореских обвезника, како би се побољшало њихово придржавање закона.



Лагардова такође наглашава потребу за владавином права и чврстим вођством."Извођење на суд моћних 'великих риба', које је потребно како би се послао јасан сигнал о посвећености променама, може се постићи само ако државно руководство видно  подржава те процесе", закључује Кристин Лагард.

(Танјуг)