Речном баржом из Беочина житарице путују у свет

 отворила је сопствени Сило-порт, који ће у наредном периоду прерасти у речну луку за утовар житарица, а за сада ће се баржом превозити из Беочина до црноморске луке Констанце у Румунији, где се претовара на брод класе панамакс, одакле може да иде било где у свету. Поред тога, овде ће се складиштити и суши житарице и уљарице, пољопривредни произвођачи моћи ће да донесу своју робу у силосе, по потреби је осуше и када им цена одговара извезу је у луку Констанца. До сада, нити једна лука у Србији није понудила овакву могућност пољопривредним произвођачима.



Генерални директор компаније “ Агрогрња” Владислав Недић објашњава за “Дневник” да су у питању силоси и лука на Дунаву, тачније на каналу који спаја Дунав и компанију “Лафарж”, укупног складишног капацитета за житарице и уљарице од 24.000 тона.



- На основу веома темељне анализе коју смо урадили, изабрали смо Беочин првенствено зато што смо пронашли партнера, компанију Лафарж, од које смо купили два хектара индустријског земљишта у њиховом Бизнис парку и која нас је пратила у грађевинском смислу током изградње самог Сило-порта – каже Недић.



До сада сте се углавном бавили откупом житарица у средњој и јужној Бачкој, а сада сте нову луку отворили у Срему. Значи ли то значи да прелазите и на другу страну Дунава?



- Сило-порт у Беочину ће нам служити првенствено за две ствари: да имамо могућност извоза сопствених количина меркантилних роба (кукуруз, пшеница, соја и сунцокрет), које годишње откупимо у количинама од 100.000 тона, али такође и да имамо могућност пружања услуга складиштења, сушења и утовара у брод свим заинтересованим компанијама које се баве извозом житарица и уљарица, без обзира на то да ли су те компаније из Срема или из других делова Србије. Наша компанија ће се и даље бавити откупом житарица и уљарица у Бачкој и Банату, али ћемо наше активности проширити и на Срем. Процењује се да ће након завршетка целокупног пројекта Сило-порта у Беочину то заправо постати нова лука у Србији.

Да ли је заиста тако?



- Тако је. Велика већина наших активности у Беочину ће се односити првенствено на извоз житарица и уљарица, посредством бродова у луку Констанца у Румунији. Имамо план да крајем ове или почетком наредне године, на постојећем земљишту Сило-порта изградимо и додатни складишни простор, укупног капацитета 80.000 тона и тиме би наш Сило-порт постао највећи на речном току Рајна – Мајна - Дунав, од Ротердама до Констанце, са изузетком ова два града.



Шта пољопривредници Срема добијају новим силосом и колико ће се у њему моћи чувати жито?



- Сило-порт ће омогућити извоз житарица и уљарица свима, који могу да са својим количинама напуне једну речну баржу, капацитета 900-1.000 тона. Ово практично значи да ће сваки пољопривредни произвођач, био он из Срема или из Бачке, моћи да извози своје пољопривредне производе, уколико их има у довољним количинама. Практично, требаће му род са 130-140 хектара кукуруза како би могао самостално извозити тј. напунити једну речну баржу. Такође, с обзиром да ће се у Сило-порту складиштити и сушити житарице и уљарице, пољопривредни произвођач може да донесе своју робу у силосе, по потреби је осуши и када му цена одговара, извезе је у луку Констанца. До сада, ни једна лука у Србији није нудила овакву могућност за пољопривредне произвођаче



Да ли ће чување жита у добро урађеном складишту вашој фирми омогућити чекање најповољније цене?



- Сило-порт је изграђен по најсавременијим технолошким решењима и примењене су савремене технологије, које између осталог имају за циљ да правилно очувају квантитет и квалитет робе која се складишти у силосу. У сваком случају, постојаће могућност лагеровања пшенице, кукуруза, соје и сунцокрета у нашем силосу, што ствара могућност чекања бољих цена пољопривредних производа.



Колико људи ће добити посао у овом објекту сада и какви су планови за убудуће?



- С обзиром да је Сило-порт аутоматизован и у њему су имплементирана савремена технолошка решења, физички рад је смањен на минимум. Ово значи да су довољна два човека, у току једне смене, како би Сило-порт оптимално функционисао тј. два човека могу да заврше све радње од мерења камиона на ваги, истовара у силосе, сушења па све до утовара у брод. На данашњи дан имамо петоро запослених на Сило-порту, а будуће потребе зависиће пре свега од обима пословања 



Љубинка Малешевић