Rečnom baržom iz Beočina žitarice putuju u svet
U blizini beočinske cementare “Lafarž”, neposredno uz kanal, nedavno je otvorena nova rečna luka za utovar žitarica na Dunavu. Kompanija “ Agrogrnja” iz Bačkog Petrovca
otvorila je sopstveni Silo-port, koji će u narednom periodu prerasti u rečnu luku za utovar žitarica, a za sada će se baržom prevoziti iz Beočina do crnomorske luke Konstance u Rumuniji, gde se pretovara na brod klase panamaks, odakle može da ide bilo gde u svetu. Pored toga, ovde će se skladištiti i suši žitarice i uljarice, poljoprivredni proizvođači moći će da donesu svoju robu u silose, po potrebi je osuše i kada im cena odgovara izvezu je u luku Konstanca. Do sada, niti jedna luka u Srbiji nije ponudila ovakvu mogućnost poljoprivrednim proizvođačima.
Generalni direktor kompanije “ Agrogrnja” Vladislav Nedić objašnjava za “Dnevnik” da su u pitanju silosi i luka na Dunavu, tačnije na kanalu koji spaja Dunav i kompaniju “Lafarž”, ukupnog skladišnog kapaciteta za žitarice i uljarice od 24.000 tona.
- Na osnovu veoma temeljne analize koju smo uradili, izabrali smo Beočin prvenstveno zato što smo pronašli partnera, kompaniju Lafarž, od koje smo kupili dva hektara industrijskog zemljišta u njihovom Biznis parku i koja nas je pratila u građevinskom smislu tokom izgradnje samog Silo-porta – kaže Nedić.
Do sada ste se uglavnom bavili otkupom žitarica u srednjoj i južnoj Bačkoj, a sada ste novu luku otvorili u Sremu. Znači li to znači da prelazite i na drugu stranu Dunava?
- Silo-port u Beočinu će nam služiti prvenstveno za dve stvari: da imamo mogućnost izvoza sopstvenih količina merkantilnih roba (kukuruz, pšenica, soja i suncokret), koje godišnje otkupimo u količinama od 100.000 tona, ali takođe i da imamo mogućnost pružanja usluga skladištenja, sušenja i utovara u brod svim zainteresovanim kompanijama koje se bave izvozom žitarica i uljarica, bez obzira na to da li su te kompanije iz Srema ili iz drugih delova Srbije. Naša kompanija će se i dalje baviti otkupom žitarica i uljarica u Bačkoj i Banatu, ali ćemo naše aktivnosti proširiti i na Srem. Procenjuje se da će nakon završetka celokupnog projekta Silo-porta u Beočinu to zapravo postati nova luka u Srbiji.
Da li je zaista tako?
- Tako je. Velika većina naših aktivnosti u Beočinu će se odnositi prvenstveno na izvoz žitarica i uljarica, posredstvom brodova u luku Konstanca u Rumuniji. Imamo plan da krajem ove ili početkom naredne godine, na postojećem zemljištu Silo-porta izgradimo i dodatni skladišni prostor, ukupnog kapaciteta 80.000 tona i time bi naš Silo-port postao najveći na rečnom toku Rajna – Majna - Dunav, od Roterdama do Konstance, sa izuzetkom ova dva grada.
Šta poljoprivrednici Srema dobijaju novim silosom i koliko će se u njemu moći čuvati žito?
- Silo-port će omogućiti izvoz žitarica i uljarica svima, koji mogu da sa svojim količinama napune jednu rečnu baržu, kapaciteta 900-1.000 tona. Ovo praktično znači da će svaki poljoprivredni proizvođač, bio on iz Srema ili iz Bačke, moći da izvozi svoje poljoprivredne proizvode, ukoliko ih ima u dovoljnim količinama. Praktično, trebaće mu rod sa 130-140 hektara kukuruza kako bi mogao samostalno izvoziti tj. napuniti jednu rečnu baržu. Takođe, s obzirom da će se u Silo-portu skladištiti i sušiti žitarice i uljarice, poljoprivredni proizvođač može da donese svoju robu u silose, po potrebi je osuši i kada mu cena odgovara, izveze je u luku Konstanca. Do sada, ni jedna luka u Srbiji nije nudila ovakvu mogućnost za poljoprivredne proizvođače
Da li će čuvanje žita u dobro urađenom skladištu vašoj firmi omogućiti čekanje najpovoljnije cene?
- Silo-port je izgrađen po najsavremenijim tehnološkim rešenjima i primenjene su savremene tehnologije, koje između ostalog imaju za cilj da pravilno očuvaju kvantitet i kvalitet robe koja se skladišti u silosu. U svakom slučaju, postojaće mogućnost lagerovanja pšenice, kukuruza, soje i suncokreta u našem silosu, što stvara mogućnost čekanja boljih cena poljoprivrednih proizvoda.
Koliko ljudi će dobiti posao u ovom objektu sada i kakvi su planovi za ubuduće?
- S obzirom da je Silo-port automatizovan i u njemu su implementirana savremena tehnološka rešenja, fizički rad je smanjen na minimum. Ovo znači da su dovoljna dva čoveka, u toku jedne smene, kako bi Silo-port optimalno funkcionisao tj. dva čoveka mogu da završe sve radnje od merenja kamiona na vagi, istovara u silose, sušenja pa sve do utovara u brod. Na današnji dan imamo petoro zaposlenih na Silo-portu, a buduće potrebe zavisiće pre svega od obima poslovanja
Ljubinka Malešević