Алтипармаков: Порезници кључ за борбу против сиве зоне

а уједно је и изразио неслагање са појединим деловима Националне стратегије за сузбијање сиве економије.

- Пореска управа је најзапуштенија, имајући у виду њену важност, јер кад причамо о борби против сиве економије, нама је синоним изградња Пореске управе, рекао је он додајући да се, на жалост, на томе не ради интензитетом којим би требало.

Алтипармаков је, на округлом столу у организацији Фондације Конрад Аденауер и Business Инфо Гроуп: ''Аргументи'' - Сива економија и пореске утаје - утицај на пивреду, рекао да је проблем и то што Пореска има мање запослених, а и не може, кад је реч о зарадама, њима да привуче нити да задржи најобразованији кадар.

Говорећи о Националној стратегији, Алтипармаков је истакао да Фискални савет у њеној изради није учествовао, да није чак добио ни одговор на тај предлог, а с појединим решењима се, како је рекао, не слаже.

Помиње се да су један од узрока високи порези и доприноси на зараде, али кад се поредимо с регионом, рекао је он, види се да су у Мађарској и Хрватској порези на зараде и виши него ког нас, а удео сиве зоне мањи. Међутим, објашњава, код њих су порезници ојачани.

-Узрок је јача Пореска управа, а не висина пореза, рекао је Алтипармаков.

Кад је реч о решењу да је потребан удружен рад свих институција, он каже да то значи да су сви надлежни за све, али ниједна заправо није одговорна - што је лоше.

Критиковао је онлајн фискалне касе, наводећи да креатори о томе нису дебатовали у јавности чиме су прекршили принцип транспарентности, а анекс анализа трошкова је  нестао.

-И зашто би неко уложио више десетина милиона евра да уведе онлајн фискалне касе, а да не видимо корист, нити један утемељен доказ да би смањила сиву економију, рекао је он, наводећи пример Хрватске где је онлајн фискализација уведена 2013. године, али приходи су и две године након тога остали на истом нивоу.

(Танјуг)