Невакцинисање деце прети да нам врати заборављене епидемије

Тако је антивакцинашки покрет, који се шири друштвеним мрежама, добио крила, а таблоид који је објавио “истиниту причу” о вакцинама-убицама, по признању уредника, успео је “да скрене пажњу јавности” на проблем кога нема. Колико ће држава бити на губитку ако се број обухвата вакцином смањи на испод 90 посто, колико је потребно да не избије нека од већ заборављених епидемија, видећемо.

Тим поводом огласио се и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, најоштрије осуђујући такве написе, “јер су на узнемирујући, манипулишући и на нетачан начин интерпретирани подаци, доступни на ХРСА (Хеалтх Ресоурцес анд Сервицес Администратион, УС Департмент  оф Хеалтх анд Хуман Сервицес)”. Подаци нису „строго чувана тајна“, већ су јавно доступни на сајту ХРСА, каже се у саопштењу Института. У извору који се наводи, према подацима Центра за превенцију и контролу болести САД у периоду од 2006-2014. дато је око 2,5 милијарди доза вакцина. Од 1988. до данас надлежном суду достављена су 16.794 предмета, а током тог периода од 27 година 4.526 предмета је пресуђено, док је 9.915 одбачено. То значи да је на један милион дистрибуираних вакцина једна могла бити разматрана због неке могуће нежељене реакције, наводе у Институту за јавно здравље Србије.

Лекари и имунолози годинама тврде да су вакцине најефикаснија и најефективнија мера за спречавање и сузбијање заразних болести и да се имунизацијом спашавају животи и спречавају могуће компликације, болничко лечење и смртни исходи. Неке болести не могу да се лече, већ само да се спрече вакцинацијом, кажу епидемиолози. Међу њима су беснило, тетанус и дечија парализа.

Вакцине су временом постале жртве свога успеха, јер се не виде оболели од тих болести, већ само они који су здрави и који нису имали прилику да оболе - јер су вакцинисани. У нашој земљи последњи смртни исходи у Европи у епидемијама вакцинама превентабилних болести, које су искорењене, регистровани су 1972. (велике богиње) и 1996. (дечија парализа). То се никада више не сме дозволити, кажу у “Батуту”.

- Захваљујући високим обухватима имунизације последњи случај дечије парализе у Војводини регистрован је 1963, а дифтерије 1977. године – каже Мирољуб Ристић из Института за јавно здравље Војводине. - Тетанус се региструје само међу старијом популацијом, због тога што је период од вакцинације до развоја болести велики. Ово је данас уређено периодичним ревакцинацијама против тетануса свих особа на сваких 10 година са по једном дозом вакцине, али је обухват ревакцинацијама међу грађанством старијег животног доба низак. Др Ристић каже да су стопе оболевања против 10 заразних болести у Војводини, против којих се спроводи имунизација значајно смањење, а нека обољења се више не региструју у општој популацији Покрајине.

У последње време, као главни кривац за пораст броја деце којима је дијагностикован неки облик аутизма, спомиње се ММР вакцина. Ова вакцина, која штити од малих богиња (морбилли), црвенке (рубелла) и заушака (мумпс). Прве две болести спадају у групу осипних грозница, где се поред повишене температуре, кашља, јавља и различита оспа на кожи. Заушке се појављују у виду отока пљувачних жлезди испод ува и у доњем делу вилице, јавља се повишена температура и отежано гутање. Све три болести имају свој клинички ток, али оно чега се сви плашимо су компликације

- ММР вакцина у Војводини се примењује од 1993. и до данас нису регистроване реакције које би угрожавале живот детета – истиче др Ристић. - Најчешће реакције након апликације ове вакцине су локалног типа (црвенило, оток, бол на месту апликације), које пролазе за пар дана, без терапије. Наводна повезаност ММР вакцине и аутизма може се одбацити најједноставнијим податком да се аутизам и до пет пута чешће региструје међу дечацима у односу на девојчице, а сведоци смо да се ММР вакцина даје у популацији оба пола. Дакле, узроци појаве аутизма још увек нису расветљени, али је ММР вакцина, као узрок, одбачена. Исто тако, на узорку од 15 милиона деце, доказано је да ММР вакцина није фактор ризика за појаву аутизма, дијабетеса, алергијског ринитиса, Кронове болести, поремећаја хода или демијелинизирајућих обољења.

И. В.

Ко је први почео?

Последњих 20. година ММР вакцину „бије лош глас“, што се највише односи на наводну повезаност ове вакцине и појаве аутизма – каже педијатар Невенка Ракетић. - Све је почело у фебруару 1998. када је Ендрју Вејкфилд, иначе абдоминалног хирург, са сарадницима у часопису “Лансет” објавио чланак о томе да ММР вакцина изазива аутизам. Чланак су пренели многи медији и тако је почео ланац страха и нове појаве болести за које се мислило да су искорењене, што се пре свега односи на мале богиње. Многи аутори касније су на основу тог рада покушавали да потврде корелацију морбила и аутизма, али нису успели. Новинар “Сандеј Тајмса” 2004. открива да је “Лансет” није проверио све наводе у чланку пре него што је објављен, као и то да је Вејкфилд имао финансијку добит од својих трвдњи, које није могао да образложи. “Лансет” се у потпуности оградио и одбацио тврдње Вејкфилда, поменути доктор је избачен из Лекарске коморе Енглеске, а четворо деце је 2008. умрло од компликација морбила.