Nevakcinisanje dece preti da nam vrati zaboravljene epidemije

Tako je antivakcinaški pokret, koji se širi društvenim mrežama, dobio krila, a tabloid koji je objavio “istinitu priču” o vakcinama-ubicama, po priznanju urednika, uspeo je “da skrene pažnju javnosti” na problem koga nema. Koliko će država biti na gubitku ako se broj obuhvata vakcinom smanji na ispod 90 posto, koliko je potrebno da ne izbije neka od već zaboravljenih epidemija, videćemo.

Tim povodom oglasio se i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, najoštrije osuđujući takve napise, “jer su na uznemirujući, manipulišući i na netačan način interpretirani podaci, dostupni na HRSA (Health Resources and Services Administration, US Department  of Health and Human Services)”. Podaci nisu „strogo čuvana tajna“, već su javno dostupni na sajtu HRSA, kaže se u saopštenju Instituta. U izvoru koji se navodi, prema podacima Centra za prevenciju i kontrolu bolesti SAD u periodu od 2006-2014. dato je oko 2,5 milijardi doza vakcina. Od 1988. do danas nadležnom sudu dostavljena su 16.794 predmeta, a tokom tog perioda od 27 godina 4.526 predmeta je presuđeno, dok je 9.915 odbačeno. To znači da je na jedan milion distribuiranih vakcina jedna mogla biti razmatrana zbog neke moguće neželjene reakcije, navode u Institutu za javno zdravlje Srbije.

Lekari i imunolozi godinama tvrde da su vakcine najefikasnija i najefektivnija mera za sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti i da se imunizacijom spašavaju životi i sprečavaju moguće komplikacije, bolničko lečenje i smrtni ishodi. Neke bolesti ne mogu da se leče, već samo da se spreče vakcinacijom, kažu epidemiolozi. Među njima su besnilo, tetanus i dečija paraliza.

Vakcine su vremenom postale žrtve svoga uspeha, jer se ne vide oboleli od tih bolesti, već samo oni koji su zdravi i koji nisu imali priliku da obole - jer su vakcinisani. U našoj zemlji poslednji smrtni ishodi u Evropi u epidemijama vakcinama preventabilnih bolesti, koje su iskorenjene, registrovani su 1972. (velike boginje) i 1996. (dečija paraliza). To se nikada više ne sme dozvoliti, kažu u “Batutu”.

- Zahvaljujući visokim obuhvatima imunizacije poslednji slučaj dečije paralize u Vojvodini registrovan je 1963, a difterije 1977. godine – kaže Miroljub Ristić iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine. - Tetanus se registruje samo među starijom populacijom, zbog toga što je period od vakcinacije do razvoja bolesti veliki. Ovo je danas uređeno periodičnim revakcinacijama protiv tetanusa svih osoba na svakih 10 godina sa po jednom dozom vakcine, ali je obuhvat revakcinacijama među građanstvom starijeg životnog doba nizak. Dr Ristić kaže da su stope obolevanja protiv 10 zaraznih bolesti u Vojvodini, protiv kojih se sprovodi imunizacija značajno smanjenje, a neka oboljenja se više ne registruju u opštoj populaciji Pokrajine.

U poslednje vreme, kao glavni krivac za porast broja dece kojima je dijagnostikovan neki oblik autizma, spominje se MMR vakcina. Ova vakcina, koja štiti od malih boginja (morbilli), crvenke (rubella) i zaušaka (mumps). Prve dve bolesti spadaju u grupu osipnih groznica, gde se pored povišene temperature, kašlja, javlja i različita ospa na koži. Zauške se pojavljuju u vidu otoka pljuvačnih žlezdi ispod uva i u donjem delu vilice, javlja se povišena temperatura i otežano gutanje. Sve tri bolesti imaju svoj klinički tok, ali ono čega se svi plašimo su komplikacije

- MMR vakcina u Vojvodini se primenjuje od 1993. i do danas nisu registrovane reakcije koje bi ugrožavale život deteta – ističe dr Ristić. - Najčešće reakcije nakon aplikacije ove vakcine su lokalnog tipa (crvenilo, otok, bol na mestu aplikacije), koje prolaze za par dana, bez terapije. Navodna povezanost MMR vakcine i autizma može se odbaciti najjednostavnijim podatkom da se autizam i do pet puta češće registruje među dečacima u odnosu na devojčice, a svedoci smo da se MMR vakcina daje u populaciji oba pola. Dakle, uzroci pojave autizma još uvek nisu rasvetljeni, ali je MMR vakcina, kao uzrok, odbačena. Isto tako, na uzorku od 15 miliona dece, dokazano je da MMR vakcina nije faktor rizika za pojavu autizma, dijabetesa, alergijskog rinitisa, Kronove bolesti, poremećaja hoda ili demijelinizirajućih oboljenja.

I. V.

Ko je prvi počeo?

Poslednjih 20. godina MMR vakcinu „bije loš glas“, što se najviše odnosi na navodnu povezanost ove vakcine i pojave autizma – kaže pedijatar Nevenka Raketić. - Sve je počelo u februaru 1998. kada je Endrju Vejkfild, inače abdominalnog hirurg, sa saradnicima u časopisu “Lanset” objavio članak o tome da MMR vakcina izaziva autizam. Članak su preneli mnogi mediji i tako je počeo lanac straha i nove pojave bolesti za koje se mislilo da su iskorenjene, što se pre svega odnosi na male boginje. Mnogi autori kasnije su na osnovu tog rada pokušavali da potvrde korelaciju morbila i autizma, ali nisu uspeli. Novinar “Sandej Tajmsa” 2004. otkriva da je “Lanset” nije proverio sve navode u članku pre nego što je objavljen, kao i to da je Vejkfild imao finansijku dobit od svojih trvdnji, koje nije mogao da obrazloži. “Lanset” se u potpunosti ogradio i odbacio tvrdnje Vejkfilda, pomenuti doktor je izbačen iz Lekarske komore Engleske, a četvoro dece je 2008. umrlo od komplikacija morbila.