Само да пролећни мраз не попије кајсијевачу

у пуном цвету Симеон Дејановић се не плаши пролећних мразева у воћњаку који има у атару Велебита.

– Увек нас саветују да у оваквим приликама  требамо палити бале сламе и задимљавати воћњак. Ја то до сада никада нисам радио, увек сам све препуштао природи, али верујем да је наш воћњак мало и заштићен, због брега на коме је, јер ту увек пирка ветар, посебна ружа ветрова, изгледа да смо на правом месту за кајсије и мразеви нас заобилазе. Није било године да нисмо имали кајсија. Чак и прошле, која је била катастрофална овде су добро родиле “новосадска шестица” и “роксана”, тако да их је било и за пекмез и за кајсијевачу, а цена је била одлична, у односу на 2014. која је била рекордно најроднија од када имамо воћњак, а за сада по цвету и ова тако нешто обећава  – уверава Дејановић.



Наш саговорник прича да му је у четвртак био пријатељ, који је кајсије опрскао неким новим препаратом, наводно против мраза, али да не намерава да воћњак подвргава таквом третману.– Због различитог сортимента, без обзира на временске прилике увек нека од сорти преживи. Мраза може и да буде, али све зависи у ком стадијуму ухвати цвет. Касније сорте могу боље да поднесу мразеве, до минус три степена Целзијуса, а ове кој су у исцветале и почињу да прецветавају за сада се добро држе. Најбитније је да наредних дана буде без кише уз топлије време, да би се процветале кајсије добро опрашиле и да би их заобишла монилија – каже Дејановић.



За разлику од других воћара који код кајсија примењују “зелену” резидбу у августу, Симеон их орезује  у цвету!– Уверио сам се да се најбоље на воћки све покаже када је у цвету, која је грана остала сува да се прочисти, а која добро понесе. Дрвећу то не шкоди, никаквих проблема због тога није било, премда ће за то стручњаци рећи да није правилно, моје искуство је показало нешто друго  – предочава Дејановић.     

Кајсија је без икакве сумње “краљица воћа”, што из искуства потврђују Кањижани Симеон и Милица Дејановић, који су од пролећа до касне јесени посвећени воћњаку на узвишицу на ободу села Велебит. Вочњак им се простире на хектар и по, подизали су га и ширили постепено, а негују га породично, у чему им помажу синови Милан и Василије.



Земљиште на коме су отпочели заснивање воћњака, некада је било виноград Земљорадничке задруге “Велебит”, па су до њега дошли заменом. Пошто је Симеон аутомеханичар ту је погигао радионицу, али је у старту на окућници пре три и по деценије засадио разно воће, више да би послужило као заштита од ветрова на узвишици, а постепено је дошло до тога да се озбиљније баве воћарством јер негују 730 стабала. Када се указала прилика проширили су посед куповином околне парцеле од комшија, па су у три наврата засадили 600 стабала кајсија.



– Млађи син Василије је сугерисао да код проширења воћњака не сваштаримо него да се определимо за засад кајсија, што се због брега на коме се налазимо показало као изузетно добро – испричао је Симеон Дејановић. – Земљиште где је раније био виноград је риголовано, прекопавано је тада ручно на 80 центиметара, при чему је половина ишло ђубре, половина земља, па је и данас приметно да су воћке напредније, у односу на друге воћњаке које се подижу у околини, баш због тако припреманог земљишта и због брега. Стабла кајсија су окренута ка истоку и изласку сунца, а кајсијама то посебно одговара на овој падини.



Дејановић наглашава да у воћњаку нема много прскања, нити превише заштите, него је и овог пута зимско бакарно купање “фунгураном” и обавља још заштиту против монилије “сигнумом”, те да нема никаквих потреба за третирање инсектицидима. До прошле године је земљиште испод воћки фрезирао, међутим, лане је пустио да се затрави и само редовно коси траву, како би од обимнијих киша штитила земљиште и не би оголеле жиле воћки.



– Воћњак је до сада само ђубрен стајњаком и до сада није видео вештак, нити пестициде против корова, све је до лане одржавано фрезирањем земљишта, а сада косачицом, тако да имамо органски здраво воће. О крупноћи и квалитету плодова, то да не причамо, сигурно је најбољи што се може наћи на тржишту, јер имамо десетак сорти кајсиа, од мађарских до наших домаћих новосадских, и све су се показале добре. Ипак, као најкрупнија истиче се “новосадска шестица” и “новосадска четворка”, а “новосадска родна” парира “мађарској најбољој” зато што је ситнија и даје укусну мирисну ракију. Код нас је сада “мађарску најбољу” све теже набавити јер расадничари више не производе саднице – указује Дејановић.



У воћњаку Дејановића кајсије су добро родиле 2009. године, рекордно су дале и 2011, а најроднија се показала 2014. Досадашње прилике са пласманом Дејановића су такве, да је сав род од неколико вагона увек успевао да прода, захваљући само најбољој реклами “од уста до уста”. Чак и у најроднијим годинама никада нема довољно кајсија да подмири потражњу свих муштерија које долазе не само из ближе околине, него и из Врбаса, Бечеја, Новог Сада, Суботице, Пачира, Таванкута…



Цена кајсија била је иста 2011. и претпрошле најродије године, 40–45 динара килограм, али Симеон каже да “нема везе” бар је килограма било много, више од пет вагона. Лане када је род био знатно скромнији цена је била конзумних за пијацу 120, а за ракију 80 динара.

– У односу на друго воће кајсија је најрентабилнија, мада су ми неки познаници говорили “ако хоћеш да будеш сиромах, сади кајсије”, вероватно имајући на уму проблеме са мразевима – напомиње Дејановић. – Код мене се показало добрим садња кајсија, па синови Милан и Василије, иако имају друга занимања, намеравају да идуће јесени подигну плантажу кајсија на три и по хектара на парцели коју имамо крај пута за Ором.



По мени је кајсија воћка број један, јер је не треба много неговати и нема проблема са пласманом. Има муштерија који воле пекмез и компот од кајсија, такође и да сами пеку кајсијевачу. Нисам желео да улазим у регистрацију пецаре, него ракију печем само за сопствене потребе, а онима што кајсије купују за печење ракије олакшавам посао јер имам машину за искоштавање. И што је најважније нико до сада за кајсије није остао дужан. Исплата је код преузимања, ми робу на вагу, муштерије паре “на блатобран”      

Све послове у неговању воћњака Дејановићи успевају да одраде породично, изузев брања и купљења кајсија, за шта се углавном ангажује омладина из села која је у то време на распусту. Потребно је убрати неколико вагона плодова, а Дејановић објашава да берба кајсија је специфичнија него јабука, шљива и неког другог воћа. Због различитог сортимента берба потраје месец дана, од краја јуна до краја јула. Симеон учинак у воћњаку марљиво бележи, а у зависности каква је година бележи, да су “добро родиле”, као што је било 2011. или 2014. када је записано “много добро родиле”, рекордан и најбољи род до сада, али је зато лане прокњижено да је година “подбацила”, а да је цена доар део надокнадила.      

Милорад Митровић

Кајсије понеле добар род



Топлије време у јануару и фебруару допринело је да су неке раније сорте кајсија цветале крајем фебруара и почетком марта, али директор Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејсажну архитектуту Пољопривредног факултета у Новом Саду професор др Зоран Кесеровић потсећа да је већ било таквих година да су кајсије цветале у то време и није било никаквих проблема са родношћу.



– Код раноцветних сорти било је добро заметање, мало је било проблема код опрашивања. Дошло је негде до малих оштећења 15 до 20 посто, што неће значајно утицати на род, таман ће проредити собзиром да је јако велики потенцијалан род. Већина кајсија које имају средње и касноцветну фазу оне су фази прецветавања и све зависи шта ће се дешавати у наредном периоду, ако се појаве температуре до мину два степена Целзијуса, може доћи до оштећења, али према прогнозама сви су изгледи да до тога неће доћи и очекујем да ће кајсије ове године имати јако добру родност – оцењује Кесеровић.



Што се тиче борбе против ниских зимских температуре и позних пролећних мразева, професор Кесеровић саветује да је  најбоље комбиновати раноцветне и касноцветне сорте и ићи на садњу на већој надморској висини. Уколико постоји могућности треба ићи на задимљавање коришћењем непрегорелог стајњака или старих гума, а најбољи начин је орошавањем или чак уколико произвођачи имају систем наводњавања испод круне, самим наводњавањем испод круне, чиме се могу заштити заметнути плодови кајсије који су изузетно осетљиви.