Положај жена у друштву и даље подређен

8. марта, у 14 часова, на Тргу Републике у Београду. Како је речено у саопштењу, организације на овај начин желе да изразе протест због најављеног измештања социјалисте и антимилитаристе са трга и из историје.

Организатори протеста саопштавају да, када су рад и запошљавање у питању, разлика у положају између мушкараца и жена у Србији је далеко лошија него у 28 држава чланица Европске уније. Родни јаз је највећи у области поделе и квалитета рада, чак дупло већи од оног у Европској унији.Запослених жена у Србији има за 16 посто мање у односу на запослене мушкарце (42 посто, односно 58 посто).

Самозапослених међу мушкарцима има двоструко више него међу женама (у старосној доби од 15 до 64 године 29 одсто мушкараца и 14 одсто жена). Осим тога, жене се знатно ређе јављају на позицији носиоца газдинства него мушкарци. На нивоу целе Србије, оне су заступљене међу носиоцима газдинства са 17,3 одсто, иако обављају у далеко већем проценту пољопривредне активности на газдинству.



Индекс родне равноправности у Србији, објављен 2016, саопштава да је много већи удео жена запослених у секторима образовања, здравства и социјалног рада, такозваним „секторима бриге“ и додаје да жене ређе раде на пословима с променљивим почетком и крајем радног времена, што се сматра показатељем флексибилног радног времена, што може да смањи њихову способност усклађивања рада и породичног живота.



Истраживање Републичког завода за статистику показује да жене у просеку раде више од четири сата дневно на неплаћеним кућним пословима, док у данима викенда жене проведу више времена у неплаћеним пословима него мушкарци у укупном послу.



Б. Опрановић

 

Раде више, али не одлучују



Жене су чешће одбијане на конкурсима за посао с образложењем да је то „мушки посао“ или због својих година, а нису ретки случајеви да је жена добила отказ након коришћења породиљског одсуства. Дискриминација жена присутна је и у бизнис сектору, жене заузимају тек четвртину (25,8 одсто) највиших позиција одлучивања у компанијама, а чине нешто мање од трећине предузетник (31,7 посто). Већина жена присутних у предузетништву данас су предузетнице из нужде (66 посто), већином без породичне традиције у овој области и послују углавном на локалном тржишту, у оквиру услужних делатности.